Невидљиво оружје против америчког разарача

Руска војна индустрија производи различите врсте војне технике која може да изненади активне непријатељске јединице, као и криминалце и терористе. Фотографија: Григориј Сисојев / РИА „Новости“.

Руска војна индустрија производи различите врсте војне технике која може да изненади активне непријатељске јединице, као и криминалце и терористе. Фотографија: Григориј Сисојев / РИА „Новости“.

Aмерички разарач „Доналд Кук“, који је 10. априла упловио у Црно море, имао је близак и крајње непријатан сусрет са руским фронтовским бомбардером Су-24. Руски авион није носио ни бомбе ни ракете, али је имао тајно оружје због кога је „Доналд Кук“ „испао из строја“ и одустао од даљег боравка у близини руских вода. О чему се ради?

На безименој фреквенцији

Амерички разарач „Доналд Кук“ је 10. априла ушао у Црно море. Посада је, међутим, била шокирана када је руски фронтовски бомбардер Су-24 је 12. априла извршио надлетање разарача. Шта се догодило?


Радио-електронски штит који разоружава противника
Масовна примена наоружања високе прецизности на бази сложене радио-електронске апаратуре представља једну од главних карактеристика савремених борбених дејстава. Такво оружје има првенствено ваздушно базирање. С тим у вези, радио-електронска борба (РЕБ) на бојном пољу има посебан приоритет. „Руска реч“ представља „Красуху-4“, нови руски комплекс за радио-електронску борбу, који већ ступа у наоружање.

„Доналд Кук“ је разарач Ратне морнарице САД, четврте генерације. Његово главно оружје представљају крстареће ракете „Томахавк“ са дометом лета до 2500 километара, способне да носе нуклеарна пуњења. У конвенционалној или ударној варијанти брод је опремљен са 56, односно 96 таквих ракета.

Разарач је опремљен најновијим борбеним информационо-управљачким системом „Иџис“ (Aegis). Поред осталог, он у заједничку мрежу обједињује средства ПВО свих бродова на којима је уграђен, омогућујући да се истовремено прати и гађа на стотине циљева. На разарачу су монтиране четири огромне антене универзалног радара који замењује неколико конвенционалних радио-локационих станица. Заједно са „Томахавцима“, педесет зенитних вођених ракета различитих класа чека свој тренутак у универзалним лансирним уређајима на прамцу и крми.

Руски фронтовски бомбардер Су-24 који је долетео до „Доналда Кука“ није носио ни бомбе ни ракете. Испод трупа је висио само контејнер са комплексом за радио-електронску борбу „Хибини“. Када се приближио разарачу, „Хибини“ су искључили његов радар, борбене делове за управљање, системе за пренос података, укратко, искључили су читав „Иџис“, исто онако како искључујемо телевизор притиском на дугме даљинског управљача. После тога је Су-24 симулирао ракетни напад на ослепели и оглувели брод. Затим још један, па још један – и тако укупно 12 пута.

„Хибини“ су искључили радар америчког разарача, борбене делове за управљање, системе за пренос података, укратко, искључили су читав „Иџис“. После тога је Су-24 симулирао ракетни напад на ослепели и оглувели брод, 12 пута. Када је бомбардер одлетео, „Доналд Кук“ се ужурбано упутио према румунској луци и више се није приближавао руским водама.

Када је бомбардер одлетео, „Доналд Кук“ се ужурбано упутио према румунској луци и више се није приближавао руским водама.

Борци невидљивог фронта

„Што је компликованији радио-електронски систем, то је лакше његов рад ометати методама и средствима радио-електронске борбе“, рекао је Владимир Балибин са Ваздухопловне академије, начелник Научно-истраживачког центра за РЕБ и процену смањивања уочљивости. „Да би се могло победити у савременом рату, није довољно освојити премоћ у ваздуху. Потребно је обезбедити и информациону премоћ.“

Поред „Хибина“, руски војно-индустријски комплекс (ВПК) производи доста различитих уређаја који су у стању да дезавуишу како регуларне јединице противника, тако и бандите и терористе. Јединице ваздушно-десантних снага (ВДВ) су почеле да добијају комплексе „Инфауна“. Овај комплекс се уграђује на оклопне транспортере и осталу борбену технику да проналази, омета и неутралише непријатељску радио-везу у дијапазону кратких и ултракратких таласа, „појачава“ даљински вођене фугасе. Они ће обавезно да експлодирају, али тек пошто колона руских војника прође и удаљи се на безбедно растојање.

„Инфауна“ има још једну функцију која се састоји у томе да њени оптички сензори региструју бљеске испаљених хитаца и дају команду за прављење димне завесе која покрива колону и штити је од ватре.

Уређај „Лесочек“ врши исте функције као „Инфауна“, али много компактније – он се може носити у руксаку или коферчићу. Са таквим „кејсом“ згодно је ићи на важне пословне разговоре и преговоре – ни најнапреднијој служби безбедности неће поћи за руком да их прислушкује.

Основу радио-електронске одбране тактичких јединица армије Русије чини комплекс „Борисоглебск-2“. Он садржи аутоматизовани пункт управљања и четири типа станица за ометање – они у јединственом алгоритму проналазе изворе непријатељске активности у етру и неутралишу их.

Уређај „Житељ“ проналази и блокира сателитске и мобилне телефоне, комплексе GPS-навигације. Своју ефикасност је доказао током конфликта у Јужној Осетији, када је дезоријентисао грузијске беспилотне летелице.

Обнављање опреме и модернизовање стратешких нуклеарних снага Русије новим средствима РЕБ-а иде убрзаним темпом, изјавио је вицепремијер Русије, Дмитриј Рогозин. Ако армија и флота до 2020. обнове опрему 70%, онда ће је РЕБ стратешког потенцијала обновити у потпуности, 100%.

„Средства РЕБ-а су оно што нашем паметном оружју омогућује да дејствује, а туђем паметном оружју – да заспи. Тако и треба, то је исправно“, изјавио је вицепремијер.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“