Зашто се Америка плаши „Сатане“?

Графикон: Интерконтинентална балистичка ракета Р-36М2 „Војвода“.

У историји човечанства није постојало тако моћно оружје као што је руска интерконтинентална балистичка ракета Р-36М2 „Војвода“ (по кодификацији НАТО-а SS-18 Satan III). Да би се разумело о коликој разорној снази се ради, упоредићемо ово оружје са нуклеарном бомбом коју су САД користиле приликом напада на Хирошиму.

Бомба бачена на Хирошиму имала је снагу од „свега“ 15 килотона (kt), односно еквивалентну разорном дејству 15.000 тона ТНТ-а, а њена експлозија убила је 70.000 људи. Једна ракета Р-36М2 носи до 10 бојевих блокова од којих сваки има снагу од 750 kt. Неке од ракета опремљене су бојевим моноблоком изузетне разорне снаге од чак 20.000 kt.

У тренутку када су стратешке ракете почеле да се уводе у наоружање, Америка је имала више ових система од СССР-а, а била је надмоћнија и у технолошком смислу. Међутим, почетком 1970-их, када су ракете „Војвода“ почеле масовније да се уводе у службу, Москва је надокнадила своје заостајање у тој области и почела рапидно да преузима примат. На пример, 1990. СССР је имао на располагању око 40.000 бојевих глава (насупрот 28.000 америчких), од чега је 3.000 било инсталирано на ракетама Р-36М2. Само оне биле су довољне да униште целокупно становништво на континенталном делу САД за само 30 минута.

Ракета „Војвода“ има веома велику масу од 209.000 kg. Врло је прецизна и може да продре до америчких ракетних силоса и да их уништи, иако су ова спремишта посебно ојачана да издрже ударни талас од 300 psi (2,07 MPa). С друге стране, силос ракете Р-36М2 способан је да издржи удар од чак 6000 psi (41,37 MPa) – дакле, јасно је да су америчке ракете рањивије. За ракету толике масе и дужине (преко 30 m) просто је задивљујуће да може да се креће вијугаво (односно да лети по путањи облика латиничног слова „S“). Поред тога, њени микроелектронски елементи способни су да раде и у условима нуклеарног напада.

Чињеница да „Војвода“ може да допре до америчких стратешких ракетних комплекса и тиме значајно ослаби одбрамбену способност САД, постала је позната као „прозор рањивости“ (енг. window of vulnerability) Америке. Застрашујућа разорна моћ совјетске ракете изазивала је језу код челних људи САД и натерала Вашингтон да седне за преговарачки сто. Преговори о ограничењу стратешког наоружања (познати и као САЛТ – Strategic Arms Limitation Talks) довели су почетком 1970-их до значајног успоравања дотадашње неконтролисане трке у наоружавању.

„Војвода“ на мети САД

Зато што је ракета Р-36М2 представљала највећу могућу претњу за САД, била је у фокусу преговора двеју суперсила. Американци су понудили измештање својих стратешких ракета смештених на европском тлу уколико совјетска страна пристане на значајно смањење својих ракетних снага. Од 308 лансирних силоса за „Војводу“, колико их је било 1991, Москва је задржала 154, како би испунила одредбе уговора СТАРТ-1.

„Сатана“ спасава свет
Интерконтинентална балистичка ракета типа „Војвода“ са нуклеарном бојевом главом (рус. „Воевода“, „Сатана“ по класификацији НАТО-а), ако би била опремљена додатним трећим степеном, могла би се употребити и за уништавање изненада уочених мањих свемирских тела чије су димензије до 100 метара и која за Земљу могу представљати опасност - сматра руски ракетни инжењер.

СТАРТ-2 имао је циљ да се „Војвода“ потпуно повуче из употребе, али овај споразум никада није ступио на снагу и моћне ракете и даље су остале у строју. Из руске перспективе посматрано, ово се показало као срећна околност. Како су се односи са САД приметно погоршали после ширења НАТО-а све до руских граница, Москва је одлучила за задржи своје супер-оружје. Много времена је прошло од 1991. када су у односима двеју земаља „цветале руже“ (испоставило се – лажне) и Кремљу је данас потпуно јасно да су интерконтиненталне балистичке ракете у ојачаним силосима незаменљиве као средство одвраћања од напада.

Ракета Р-36М2 поново постаје актуелна – као да смо се вратили у прошлост, у време међусобних претњи санкцијама. Као одговор на широку лепезу санкција које су Русији увели Америка и њени савезници, Москва је најавила да ће прекинути испоруке ракетних мотора Сједињеним Државама уколико ова опрема може да се користи у војне сврхе. Неколико америчких конгресмена предложило је својој влади да се упусти у опасну игру – тражили су разговоре са актуелним властима у Кијеву о прекидању дугорочне сарадње Русије и Украјине у вези са одржавањем ракетних система „Војвода“.

Међутим, Американце можда чека непријатно изненађење. Без обзира што је ово оружје производ војно-индустријског комплекса из Украјине (реч је о Конструкторском бироу „Јужно“), Удружење америчких научника (ФАС) тврди да „руска предузећа одржавају системе Р-36М2 који су тренутно у употреби“.

Чак и у случају да су украјинска предузећа укључена у одржавање неких руских стратешких ракета, САД на њих можда неће моћи озбиљније да утичу. Виктор Јешин, некадашњи заповедник Стратешких ракетних трупа, изјавио је за „Независиму газету“ да украјинска преузећа „у највећој мери опстају због новца који Русија плаћа за радове на одржавању“ ракетних система. „Постојеће економске везе су важне, без обзира на то ко је на власти у Украјини. Сматрам да овај споразум који су постигли највиши државни органи неће бити раскинут.“

У сваком случају, покушај да се ослаби руска стратешка ракетна одбрана добар је пример цивилизацијског харакирија. Сједињене Државе су се упустиле у хазардну нуклеарну игру и не узимају у обзир могућност да Кремљ може да узврати.

Архинепријатељ?

Изгледа да је гласна кампања против Р-36М2 у Вашингтону првенствено изазвана атавистичким страхом Американаца од оружја „судњег дана“ које поседује њихов супарник, и које никако не могу да контролишу.

Више о руској војсци

Међутим, у 21. веку такви страхови немају основа, јер Русија више није архинепријатељ Америке. Министарство одбране САД у извештају сачињеном у сарадњи са Директором националне обавештајне службе, навело је да би и у најгорем сценарију руски почетни удар изазвао „мало или нимало“ штете на способност САД да узврате.

У закључку извештаја стоји да Русија „не би могла да постигне значајну војну предност путем реалног јачања својих стратешких нуклеарних снага, чак и у случају да се не придржава споразума СТАРТ или да га у потпуности одбаци“.

Изгледа да амерички конгресмени користе све оштрију реторику јер су лоше информисани, не познају материју или су једноставно – неваспитани.

„Војвода“ и даље стражари

У међувремену, и после 50 година од увођења у војну употребу, ракета Р-36М2 и даље је спремна да дејствује. Иако ће руска војска у процесу модернизације добити више од 400 нових ракета у наредних 10 година, чини се да „Војвода“ неће отићи у пензију бар до 2040-их захваљујућу технолошким побољшањима.

Сајт Strategy Page објавио је следећи текст: „Пробна лансирања изведена у претходној деценији била су успешна, а и други тестови контроле квалитета дали су позитивне резултате. Упркос томе што је руска војска донекле ослабила у ери после Хладног рата, уложени новац и обучено људство одржали су веома висок ниво спремности њихових ракетних јединица, које представљају најјачу линију одбране највеће земље на свету“.

Росијскаја газета. Сва права задржана.