Ка хиперзвучној револуцији

Хиперзвучни набојномлазни (Ramjet) мотор на изложби МАКС-2009. Фотографија из слободних извора.

Хиперзвучни набојномлазни (Ramjet) мотор на изложби МАКС-2009. Фотографија из слободних извора.

Фонд перспективних истраживања (ФПИ) почео са финансирањем радова на изради пулсирајућег мотора (мотора са детонационим сагоревањем). Ако то буде успешно, Русија ће моћи да направи продор истовремено у две области: у изградњи космичких ракета и u стварању хиперзвучних летелица.

Данас нам теоријски прорачуни дају за право да говоримо о перспективности овог правца, изјавио је заменик генералног директора и председник научно-техничког савета ФПИ (Фонд за перспективна истраживања) Виталиј Давидов. „Ми рачунамо на то да ћемо у догледно време у пракси моћи да потврдимо изводљивост и ефикасност овог метода, да ће нам то поћи за руком како у области израде хиперзвучног набојномлазног (Ramjet) мотора, тако и у области ракетног мотора.“

Давидов се није упуштао у детаље, међутим, према информацијама којима лист „Известија“ располаже, ФПИ планира да за овај пројекат издвоји око 57 милиона долара.

Међу онима који добијају средства за научно-истраживачки рад у вези са датом темом су НПО „Енергомаш“, Централни институт за авионске моторе (ЦИАМ), КБ „Сојуз“ и други научни центри.

Јефтини и јаки

Мотори са унутрашњим сагоревањем који се данас користе раде по Брајтоновом циклусу. Његова суштина се састоји у наизменичном мешању горива и оксиданта, компресије смесе, њеном паљењу и сагоревању ширењем загрејаних продуката сагоревања. Реакција се догађа подзвучном брзином. У пулсирајућим (детонационим) моторима предвиђа се експлозивно сагоревање смеше горива — реакција се шири надзвучном брзином. При томе се по материји шири ударни талас, за којим следи хемијска реакција у смеши горива са издвајањем велике количине топлоте.

„Теоретски, пулсирајући мотори по својој снази могу 50–60 пута да превазиђу постојеће“, каже Павел Булат из санктпетербуршког Пројектантског бироа (КБ) „Динамика“. „Њихова друга предност је то што су релативно јефтини. Већ сада постоји могућност да се направи мотор са детонационим сагоревањем. Иако по коефицијенту корисног дејства он засада не може бити бољи од постојећих, онда ће по параметру цене бити вишеструко бољи, то јест јефтинији. Зато што је притисак дотока горива мали — горивна смеша се сабија ударним таласом. Коморе за сагоревање се могу правити тако да се не хладе, пошто је време сагоревања кратко.“

Извор из руководства НПО „Енергомаш“ тврди да је предузећу од стране ФПИ за рад на детонационом сагоревању издвојено око 7 милиона долара за три године: „За овај новац ми морамо да направимо модел-образац детонационе коморе за ракетни мотор на течно гориво и да је тестирамо. Али, ако се водеће земље већ баве овом темом - а према имформацијама добијеним од Американаца, код њих ће прва крстарећа ракета са детонационим мотором полетети за четири године - онда ми треба на томе да радимо.“

Хиперзвучна револуција

Освајање технологије детонационог сагоревања обећава продор на плану усавршавања надзвучних летелица. По речима саговорника у „Енергомашу“, ЦИАМ на рачун средстава ФПИ планира да створи апарат који развија брзину до 8 маха (т.ј. 8 пута већу од брзине звука):

„Кад летиш брзином од 5 маха уз коришћење обичног мотора, онда се у комору мотора мора доводити подзвучни млаз да би гориво сагоревало, то јест са 5 маха кочити до 1 маха. Самим тим топлотно оптерећење постаје високо. Зато се данас брзина од 5 и нешто преко 5 маха сматра практичном границом брзине лета хиперзвучне летелице. А детонационо сагоревање је већ надзвучно — шири се брзином од 2,5–3 маха. То јест, ако летиш брзином од 5 маха, онда успораваш само до 3. Дакле, на тај начин су топлотна оптерећења мања и онда можеш да повећаш брзину са истим материјалима.“

Према информацијама извора у „Роскосмосу“, КБ „Сојуз“ ће се за средства ФПИ бавити реализацијом микромотора за беспилотну летелицу. У „Сојузу“ нисмо успели да добијемо коментар у вези с тим.

„Потенцијално, то је преврат, технолошка револуција“, каже Андреј Јонин, дописни члан Руске академије космонаутике „Циолковски“. „Нема гаранције да се овде резултат може постићи, међу научницима се ломе копља – неки кажу да је то немогуће, други кажу да је могуће. То су осетљиве материје. Онај ко то уради промениће лице космонаутике. У сваком случају, без сваке сумње, треба финансирати неке пројекте који излазе из оквира данашњих поимања неких принципа физике. Како је говорио Алберт Ајнштајн, ако ти се сопствена мисао не чини сулудом, онда је она, по свему судећи, погрешна. Тако да, ако постоје тим пројектаната и некаква позадина, онда је финансирање оваквих тенденција сврсисходно.“

Руски текст на порталу „Известија“.

Росијскаја газета. Сва права задржана.