Оружје за хероје

„Пробијање [забијање - рус. 'таран'] је оружје хероја!“, тврдио је совјетски плакат с почетка Великог отаџбинског рата. И заиста, „забијање“ у противнички авион, брод или тенк представља испољавање највећег јунаштва, хероизма и самопожртвовања. Огромна храброст је потребна за доношење одлуке која готово сигурно води у смрт. „Руска реч“ представља три сјајна примера „забијања“ на земљи, у ваздуху и на мору, која су заувек ушла у светску војну историју.
„Пробијање је оружје хероја! Слава Стаљиновим соколима - страху фашистичких стрвинара.“ Из слободних извора.

„Пробијање [забијање - рус. 'таран'] је оружје хероја!“, тврдио је совјетски плакат с почетка Великог отаџбинског рата, чији је циљ био да учврсти и подигне борбени морал совјетске армије. На плакату се авион са црвеним звездама на крилима забијао у реп немачког „Месершмита“, а у позадини је већ падао погођени немачки бомбардер са кукастим крстом.

И заиста, пробијање представља испољавање највећег јунаштва, хероизма и самопожртвовања. Огромна храброст је потребна за доношење одлуке о забијању у противника, када војник, уместо да спасава свој живот, одлучује да га прода скупље, тако што са собом узима и непријатеља. Пробијање се карактерише тиме што једне застрашује, док друге инспирише на подвиге, али ако се посматра са аспекта начина борбе, он није ефикасан: у већини случајева гине борац, а уништава се и техника. Ипак, редакција „Руске речи“ је одабрала она пробијања која се нису завршила смрћу њихових „аутора“, већ су заувек ушла у светску војну историју.

Прво тенковско пробијање на свету

Русима припада „ауторско право“ на прво ваздушно пробијање („забијање“) – то је извео Петар Нестеров (његова „мртва петља“), али Русима припада то право и када је реч о првом тенковском пробијању. Њега је извршио војник Семјон Осадчиј током грађанског рата у Шпанији 1936-39.

У месту Сесенија код Мадрида одиграла се прва тенковска битка на свету, 29. октобра 1936. Совјетски тенкови БТ-5 и Т-26 под командом Поља Армана борили су се против лаких тенкова италијанске производње „Ансалдо“.

У тој борби је посада тенка Т-26 под руководством 26-годишњег Семјона Осадчег гурнула италијански тенк и сручила га у провалију, чиме је престравила остале непријатељске текнковске посаде: једноставно, ови су срамно побегли са бојног поља.

Тенковско пробијање као тактички поступак званично је прихваћено за време Великог отаџбинског рата. Тенкови су кидисали и забијали се у артиљеријска оруђа, митраљезе, војне транспорте, гурали и извртали противничке тенкове, сатирали непријатељске ватрене положаје. Наши тенкисти су за 4 године рата укупно извршили око 160 оваквих пробијања.

Млазно Куљапиново пробијање

Одиграо се 1981. Извршио га је капетан Валентин Куљапин на небу изнад Азербејџана, што се данас сматра за последњи ваздушни пробој у историји. Његова оригиналност се састоји и у томе што је пилот извршио овај борбени захват на надзвучном ловцу-пресретачу Су-15, при малој брзини и - остао жив. Куљапин је пратио транспортни Канадер CL-44 аргентинске ваздухопловне компаније, који је превозио партију оружја за Иран. Авион је нарушио ваздушни простор СССР-а, а на упозорења да треба да слети није реаговао.

Брзина борбеног и транспортног авиона је различита, а прелазак надзвучног ловачког авиона на малу брзину носи опасност од губитка контроле и упадања у ковит. Да би напао ракетама, бомбардер се морао максимално удаљити од циља, а време је већ истицало. То је врло добро знала посада авиона-нарушиоца, те се он брзо кретао према државној граници, преко које совјетски ловац више не би могао да прати и сруши транспортни авион. У таквој ситуацији пилот је одлучио да иде на забијање. Куљапин је отпозади пришао циљу и ударом дела трупа иза кабине и вертикалног стабилизатора свог ловачког авиона пресекао стабилизатор нападнутог авиона. Пилот се успешно катапултирао, а посада Канадера је погинула.

Учтиво пробијање („изгуравање“) на мору

Инцидент се одиграо 1988. између бојних бродова СССР-а и САД, код обала Крима. Крстарица „Јорктаун“, брод РМ САД, и разарач Керон ушли су у Црно море и нарушили државну границу СССР-а код рта Сарич, на југу полуострва. Граница територијалних вода тамо има обрис својеврсног троугла. Његов врх су и „подрезали“ Американци. Патролни бродови „Безаветни“ („Несебични“) и СКР-6 добили су задатак од команданта совјетске РМ да изгурају „госте“ из територијалних вода, чак и да примене напад сударом уколико Американци не буду реаговали на захтев да напусте совјетске воде. Судар се сматра за напад-пробој, међутим, то пре личи на додиривање бока непријатељског брода и његово „учтиво одгуравање“.

„Изгуравање“ америчке крстарице из територијалних вода СССР-а.

После бројних упозорења, Американци су одбили на напусте територијалне воде СССР-а, тако да се посада „Безаветног“ одлучила за напад сударом. Прво је патролни брод пришао врло близу крстарици „Јорктаун“, тако да су од ударца и трења севнуле варнице и фарба на бродским боковима се запалила. Други ударац је већ заиста представљао пробијање америчког брода. „Безаветни“ је ускочио на хеликоптерску палубу крстарице и својом масом почео да крши и ломи све што му се нашло на путу, постепено клизећи ка крми крстарице: поцепао је оплату бока надградње, пресекао све сајле хеликоптерске платформе, поломио командни глисер, затим је склизнуо на крму и тамо демолирао све сајле са металним ормарима, а поломио је и лансирне системе за ракете „Харпун“.

Американци који упозорења „Безаветног“ о намери да изврши напад сударом нису узимали за озбиљно (према сећањима очевидаца, морнари и официри на броду РМ САД су се пре почетка маневра смејали, махали рукама, фотографисали се и чак показивали Русима непристојне гестове), ужурбано су напустили совјетске територијалне воде, зауставили се на пучини, а сутрадан су се упутили ка излазу из Црног мора.

Посада „Безаветног“ под командом Владимира Богдашина била је оптужена за противправна дејства (биле су то године „стишавања“ Хладног рата и руководство Совјетског Совеза није желело да квари односе са САД). Међутим, касније су биле скинуте оптужбе са официра, јер су они извршавали наређења главнокомандујућег РМ, а напад сударом који је демонстрирао озбиљност совјетске флоте према нарушиоцима државне границе добио је назив „Богдашинов пробој“.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском