Најстрожа поморска нуклеарна тајна ступила на дужност

Графикон: Нуклеарна подморница пројекта 885 „Јасен“

Изградња ове нуклеарне подморнице требало је да буде револуционарна за совјетску подводну флоту, али је била скрајнута и одложена на дужи временски период, услед економских проблема током 1990-их. Кључна карактеристика подморнице из пројекта „Јасен“, која је до дана данашњег остала један од најстроже чуваних тајни међу развојним пројектима руског војно-индустријског комплекса, јесте универзалност која се раније није могла достићи како код руских претходних пројеката, тако и код западних аналога.

Улагање у универзалност

„Северодвинск“, водећа подморница из пројекта „Јасен“, која је поринута 17. јуна, пред завршетак пројектних радова 1991. дефакто је значила промену у руској изградњи подморница. За разлику од САД, где се од првог тренутка стварања нуклеарне флоте водила борба са разноврсношћу типова, у СССР-у је постојао велики број различитих пројеката подморница које су се тешко могле унификовати, а њихове функције су се често преклапале.

Са том праксом се морало прекинути приликом пројектовања подморнице четврте генерације, које је отпочело 1977. Донета је одлука да се одустане од уске борбене спецификације, а то је значило да нова нуклеарна подморница мора подједнако добро да се бори са подводним и површинским бродовима противника, да врши лансирања крстарећих копнених ракета, другим речима, да обавља практично све задатке који стоје пред подморничком флотом.

Ради решавања тог задатка руски бродоградитељи су користили решења која су била оригинална у руској бродоградњи. При конструисању „Јасенова“ одустали су од двотрупне конструкције која је била карактеристична за све руске подморнице тог времена. Ипак, нова подморница није постала ни једнотрупна, као подморнице САД. Два трупа подморници дају чврстину и пловност, а један даје бешумност и и неприметност. „Јасен“ је постао нешто средње, пошто је добио такозвану архитектуру „једног и по трупа“, где лаки труп обухвата само део чврстог трупа нуклеарне подморнице. Морало се одустати од распореда торпеда у прамчаном делу подморнице, традиционалног за совјетску школу. Како је у њему смештен снажни хидроакустички комплекс „Иртиш“, једноставно није преостало места за торпеда. Зато су торпеда на крају пресељена у средњи део подморнице, где су смештена под углом у односу на централну раван. Тако је позајмљена шема која је распрострањена у САД.

„Гранат“ против „Томахавка“

Графикон: Противбродска ракета „Оникс“ („Јахонт“)

Основно оружје нуклеарне подморнице биће надзвучне противбродске ракете 3М55 „Оникс“ („Јахонт“) домета до 350 km. Плотун од 24 такве ракете може да постане озбиљан проблем чак и за здружене формације носача авиона САД, са њиховим моћним ПВО системом.

На подморници „Јасен“ налази се и ракета „Гранат“, која је еквивалентна америчкој ракети „Томахавк“ („Tomahawk“), чији је домет до 3000 km, и која, као и њен амерички „колега“, може бити опремљена нуклеарном бојевом главом. Оперативно-тактичка рука подморнице треба да буде ракета 3М14 „Калибр“ са дометом преко 500 km, што подморници из пројекта 885 омогућава наношење масивних удара високе прецизности по копненим објектима.

Подморница преко торпедних апарата може да испаљује противбродске ракете 3М54 „Бирјуза“ и противподморничке 91Р, као и да поставља мине. У циљу самоодбране, на „Северодвинску“ ће бити постављени специјални уређаји за одстрел различитих замки, а највероватније и систем за активну противторпедну одбрану, који специалним антиторпедима малих размера може да уништава непријатељска торпеда.

Више о руској војсци

У својој књизи „Cold War Submarines“ познати амерички војно-поморски аналичар Норман Полмар завршава поглавље о последњим пројектима нуклеарних подморница САД и СССР-а овако: „Многе ствари сведоче у прилог томе да су совјетске подморнице четврте генерације у већини аспеката достигле ниво који је исти или чак превазилази ниво њихових америчких конкурената“.

„Јасен“ има америчке аналоге, то су вишенаменске подморнице из класе „Сиволф“ („Seawolf“) и „Вирџинија“, али ипак је „Јасен“ намењен за шири обим задатака. Ево како руски војни стручњак Игор Коротченко описује задатке који се постављају пред нове подморнице: „Прво, то је праћење америчких стратешких подводних ракетних крстарица типа ‘Охајо’. Затим, то могу да буду и задаци у вези са вршењем мисије војног патролирања и контроле акваторије у подручјима где руска ратна морнарица не жели да дозволи присуство страних подморничких снага. Истовремено, подморнице из пројекта ‘Јасен’ крстарећим ракетама могу да наносе ударе по циљевима на земљи, укључујући и у ситуацијама током локалних сукоба у регионима у којима лоцирање сталне групације копнене војске Русије није сврсисходно“, рекао је стручњак.

Росијскаја газета. Сва права задржана.