Иновације које чине живот лакшим

Илустрација: Getty Images.

Илустрација: Getty Images.

Да ли вам се дешавало да немате чиме да промешате шећер у ресторану или да морате да перете руке док једете рачиће да бисте пустили нову епизоду омиљене серије на свом тач-скрин монитору? Представљамо три занимљива изума младих руских инжењера који би могли да послуже у било ком делу света.

Шоља која сама меша шећер. Могла би да се појави на столовима у Јапану, Кини и САД

Дизајнерка Анастасија Гаврилова је 2009. била на пракси у Лондону и тада се суочила са необичним проблемом. У ресторанима јој се стално дешавало да јој фали кафена кашичица.

Две године касније Анастасија је упознала свог будућег мужа Рафаела Гајнулина, стручњака у области информационих технологија и такозваног „user experience“. На једном састанку испричала му је искуство из Лондона и изнела идеју о томе како би се кашичице у принципу могле и изоставити. Кроз неколико година појавила се вртећа шоља „Pegtop“, која може сама да размути шећер.

Видео-презентација шоље Анастасије Гаврилове припремљена за конкурс „Red Dot Design Concept“.

Главну потешкоћу је представљало проналажење начина да се приликом окретања шоље вода не просипа, сећа се Гаврилова.

Конструкција коју је овај брачни пар већ патентирао ради на принципу чигре – шоља са спољне стране има удубљење на дну, па се окреће на испупчењу на средини тањирића када се заврти руком. На зидовима се са унутрашње стране такође налазе избочине закривљене у смеру окретања шоље. Тако се млазеви течности одбијају од зидова, заокрећу и усмеравају надоле без распрскивања садржаја. Активна фаза разраде пројекта потрајала је свега две недеље.

„Паметна шоља“ је 2012. ушла у финале престижног међународног конкурса „Red Dot Design Concept“ у Сингапуру, а победила је на конкурсу „Design and Design“ у Паризу. Поред приватних купаца за шољу су заинтересоване три стране Интернет продавнице (из Јапана, Кине и САД), као и велико руско производно предузеће које је изразило жељу да наручи шоље које би поклањало својим клијентима.

Цена шоље-чигре процењена је на 40-60 долара у зависности од материјала – керамика или стакло. Ипак, производња прве партије неће бити усмерена ка остваривању профита – дизајнери су одлучили да употребе краудфандинг за организацију производње. Прва партија од 10 хиљада примерака очекује се у јуну.

Тач-скрин за прљаве руке. Траже се партнери у југоисточној Азији

Да ли вам се дешавало да морате да перете руке док једете рачиће да бисте пустили нову епизоду омиљене серије на свом тач-скрин монитору? Дмитриј Терентјев, студент магистарских студија на Московском државном техничком универзитету „Бауман“ направио је екран који се може користити у свим могућим околностима.

Ова идеја је пала на памет 22-годишњем Дмитрију док је писао дипломски рад. Млади научник је много експериментисао у процесу припреме. На крају је изумео иновативни сензорни екран који обједињује две функције: floating touch и multi touch. Обе „цаке“ су већ на неки начин представљене на тржишту, али ниједан произвођач досад није успео да их обједини. На пример, корпорација „Sony“ користи користи технологију која омогућава да се смартфон користи на даљину помоћу једног прста, али не распознаје покрете и гестове више прстију одједном. Терентјев је у томе успео – захваљујући технологији floating touch, екран извршава команде корисника без непосредног додира (на растојању до 10 cm), а multi touch омогућава распознавање сложених гестова. Патент на изум Терентјева тренутно се налази у фази разматрања.

У Русију се сваке године увози око 800 хиљада сензорних екрана у укупној вредности од 287 милиона долара (10 милијарди рубаља), а трећина потиче од страних произвођача смартфона и тач-скрин монитора. Терентјев процењује потенцијални обим продаје свог изума на отприлике 130 милиона долара (4,5 милијарди рубаља). Потенцијални клијенти на домаћем тржишту су сервисни центри, предузећа за производњу навигационих система, терминала за самоуслуживање, аутомобилске електронике, банкомата, одбрамбене и медицинске опреме.

Овај научник планира да лансира прву пробну партију екрана (100 комада) ове јесени. Тренутно се воде преговори са приватним инвеститорима у Русији и у иностранству, као и са потенцијалним партнерима у југоисточној Азији. Дмитриј Терентјев очекује први приход у 2016.

Паметна склопива рампа за инвалидска колица. Претендује на Кину и Латинску Америку

Дипломац Московског државног техничког универзитета „Бауман“ Алексеј Фоменко и његови другови су 2011. дошли на идеју да направе рампу за инвалидска колица која се може монтирати на сваком нестандардном улазу.

„Тада смо схватили да у Москви постоји читав низ улаза у којима није могуће поставити покретне платформе и стационарне рампе у складу са противпожарним прописима због сужавања степеништа“, сећа се Фоменко. Алексеј Фоменко, Кирил Јершов и још четири инжењера утрошили су годину дана и 2 милиона рубаља на креирање „паметне рампе“, која је добила назив „И-Пандус“ („И“ – од речи „идеална“; пандус – рампа на руском).

Према Фоменковим речима, „И-Пандус“ нема аналога у свету. Ову рампу помоћу специјалног дугмета могу да користе само они којима се изда електронски кључ. Уређај се аутоматски извлачи испод гелендера, а размак између шина се може самостално регулисати.

Серијска производња рампе „И-Пандус“ почела је пре око две године, а биланс за 2013. показује да је профит фирме „Изобретаљ Комфорт“ порастао готово седам пута. Компанија Фоменка и Јершова месечно прода у просеку 6 рампи по цени 5-5,5 хиљада долара (поређења ради, обична метална рампа кошта око хиљаду долара). Пројекат је добио подршку московских градских власти и већ је пронашао три инвеститора, од којих је један у организацију производње рампи уложио 260 хиљада долара.

„Када смо започињали овај бизнис, сви су нам говорили: ‘У шта се то упуштате, тржиште комуналних услуга је најкорумпираније, у то није реално улазити без познанстава и мита’. Ипак, испоставило се да ту раде нормални људи који су заинтересовани за иновације“, каже Алексеј Фоменко и наставља: „Рампе би требало да постану норма, као метална врата са интерфоном. Уверен сам да ће се ускоро у свим улазима налазити управо наше рампе.“ Проналазачи планирају да испоручују своју опрему само у руске градове и земље ЗНД, али и у Латинску Америку и Кину.

Руски текст на сајту „Комерсанта“.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“