Две деценије Рунета

„Почев од 2012. наступила је ера интересовања државе за регулисање појединих сегмената Рунета и Мреже у целини“, констатовао је директор Руске асоцијације електронских комуникација (РАЕК) Сергеј Плуготаренко.

Русија као срце евроазијских телекомуникација
Ру­сија ра­ди на пре­у­зи­ма­њу важног дела телекомуникационoг саобраћаја који се одвија између Европе и Азије, а који сада углавном иде преко територије Америке. Ово ће допринети да Москва и Пекинг буду мање зависни од САД у сфери Интернета.

Заиста, у Русији је од септембра 2012. заредом усвојено најмање десет закона који су суштински утицали на функционисање Интернета у Русији.

Први талас законодавних аката био је усмерен на заштиту деце од штетних информација са Мреже. Сајтови имају обавезу да означе старосну категорију, а специјална служба при Министарству за комуникације („Роскомнадзор“) добила је овлашћење да блокира сајтове који објављују противправне садржаје (ту спада пропаганда наркотика и суицида, као и дечја порнографија). Затим, у 2013. појавио се „антипиратски закон“, који омогућава да се без суђења затварају сајтови на којима се објављују садржаји заштићени ауторским правима или линкови ка њима. Недуго затим појавио се и закон који забрањује употребу псовки – закон предвиђа казну одузимања лиценце.

„Роскомнадзор“ редовно подноси извештаје о блокирању више десетина сајтова са противправним садржајем, додајући да ни у ком случају не дефинише политику регулисања – служба само извршава одредбе усвојеног законодавства. Међутим, има мишљења да се регулаторни закони често доносе без разговора са експертском заједницом. Такође, посматрачи и корисници често у усвојеном законодавству виде могућност злоупотребе, као и претњу по функционисање Интернета у Русији уопште.

Било како било, та тенденција се наставила у 2014. У току неколико месеци усвојени су закон који омогућава блокирање сајтова због „позивања на противправно деловање“, закон који уводи обавезну регистрацију сваког блога са преко 3000 пратилаца у „Роскомнадзору“, као и закон о забрани анонимног електронског плаћања.

Оваква ситуација је за руски Интернет нешто ново. Током већег дела своје историје Рунет је грађен снагама приватног бизниса и био је практично потпуно изолован од државе.

Сећаш ли се како је све почело

Наравно, Интернет је у Русији постојао и пре 1994 – Совјетски Савез је добио домен .su још 1990. Ипак, као и у другим земљама, приступ Мрежи су у почетку имали углавном сарадници научних установа. Али, иако је изашао изван академске заједнице, Рунет је дуго остао затворен – све до краја 1990-их Интернет је у Русији био подручје ентузијаста и експериментатора као што су Максим Мошков (творац прве онлајн библиотеке у Русији), Антон Носик (аутор првог блога на руском језику) и Артемиј Лебедев (оснивач првог студија за веб-дизајн).

„Интернет је био бизнис само за оператере“, сећа се Антон Носик и додаје: „По којој год цени да продајеш приступ Интернету преко телефонске линије, у сваком случају ћеш добити новац. Уколико добијаш новац, у интересу ти је да корисника буде што више.“

Успех .рф, ћириличног националног домена Русије
Први ћирилични интернет-домен највишег нивоа, .рф, напунио је две године и већ има 845.000 регистрованих поддомена. Стручњаци очекују да ће .рф постајати све популарнији.

Међу догађајима који су подстакли ширење Интернета руководиоци многих великих компанија истичу кризу 1998. За IT-компаније („Јандекс“, створен 1997), прве онлајн медије („РосБизнесКонсалтинг“, 1995) и Интернет продавнице Рунета (Ozon.ru, 1998) кризна година је била време процвата – неки истичу појаву јефтиније радне снаге, а неки велику потребу за актуелним информацијама.

Корисничка популација Рунета још дуго се бројала стотинама хиљада. Широко је распрострањено мишљење да је управо због релативно малог броја корисника Интернет у Русији дуго био изван центра будне пажње руских власти.

Ипак, током 2000-их број корисника Рунета порастао је експлозивним темпом, па је до 2011. износио 51 милион. Истовремено се развијао Интернет бизнис. „Јандекс“ је захваљујући порасту броја корисника удвостручио профит. Током 2008, када се разбуктала следећа криза, профит компаније износио је 300 милиона долара.

До друге половине 2000-их Интернет је постао неодвојиви део свакодневног и професионалног живота милиона грађана Русије. Они су научили да купују преко Интернет продавница, активни су корисници „Википедије“, у земљи су се појавили домаћи сервиси за електронску пошту (компанија „Mail.ru Group“ је с временом постала највећи Интернет холдинг у земљи, изашла је на Лондонску берзу, а 2013. је изашла на страна тржишта са сајтом My.com), друштвене мреже и Интернет медији. У таквој ситуацији Рунет више није могао да остане „испод радара“.

Велики бизнис

„На Интернет се слио новац, па се из фине заједнице у којој је ‘све цветало’ (како су се изразили у ‘Јандексу’) претворио у озбиљан бизнис са свим бизнису својственим одликама“, каже генерални директор и власник компаније „Liveinternet“ Герман Клименко.

На место председника Русије 2008. дошао је Дмитриј Медведев. Он је често истицао неопходност савремених и иновативних технологија у развоју земље. Медведев се регистровао на Твитеру и није крио да за њега Интернет представља главни извор вести. Заинтересованост државе за Рунет се појачала, али покушаји државе да утиче на сферу Интернета нису имали системски карактер.

У Руској Федерацији ће 2014. бити 80 милиона корисника Интернета
По броју корисника Интернета Русија је на првом месту у Европи. Сматра се да је један од разлога брзе „интернетизације“ Русије висок ниво образовања, наслеђеном из доба СССР-а.

Рунет је до 2014. завредио статус једне од кључних грана руске економије. Председник Владимир Путин је на састанку са руководиоцима руских Интернет компанија у јуну изјавио да је укупни промет Интернет тржишта у 2013. премашио билион рубаља и достигао 1,7% бруто домаћег производа. Када се узму у обзир тржишта која зависе од Интернета, тај показатељ износи 8,5%.

„Домаћи Интернет сегмент расте по свим променљивим параметрима“, каже Плуготаренко и додаје: „Према свим тим параметрима Рунет расте за десетине процената годишње. Дакле, Интернет у Русији није само сегмент у динамичном развоју – он претиче скоро све друге медије и привредне гране.“

Ипак, директор РАЕК признаје да се сада годишњи раст успорио и износи у просеку 20-30%, док је пре 2-3 године износио 30-50% годишње. Он сматра да успорење није директно повезано са појачаном државном регулацијом и да је пре реч о нормалном „одрастању“ те сфере.

„Узимајући у обзир да се закони разматрају, усвајају и ступају на снагу у просеку 6-12 месеци, а ту наравно не убрајамо оне ‘муњевите’ иницијативе које добијају статус усвојеног закона у веома кратком року, још је рано да говоримо о некаквом значајном утицају нових закона на област Интернета“, каже Плуготаренко. Према његовом мишљењу, прве процене утицаја последњих законодавних иницијатива на Рунет моћи ће да се дају тек од 2015.

Аутор је главни уредник портала TheRunet.

Росијскаја газета. Сва права задржана.