„Платформа-М“ није појавила тек тако: традиција роботске технике у Русији постоји од 1960-их - тј. од времена Лунохода. Извор: РИА „Новости“.
Непознато оружје
Према сценарију војне вежбе падобранци и обалске јединице требало је да „ликвидирају“ групу терориста, уз подршку ловаца-бомбардера Су-34, фронтовских бомбардера Су-24 поморске авијације флоте и транспортно-борбених хеликоптера Ми-24.
Сва ова техника заједно са тенковима, оклопним транспортерима и борбеним возилима пешадије, чак и са беспилотним летелицама, свима је давно и добро позната, али роботи у руској војсци виђени су први пут. Раније се оваква техника руске производње могла видети само као експонат на различитим сајмовима и изложбама.
Да су се роботизоване борбене платформе (то је прави назив за војне „роботе“) појавиле у наоружању, могло се схватити после приказивања ове необичне технике на војној паради у Калињинграду, 9 маја, поводом годишњице победе у Великом отаџбинском рату. Али до скора није било сасвим јасно у којој мери су „роботи“ (који су довежени на аутоплатформама) били спремни за извршавање борбених задатака.
Према саопштењу прес-службе Западног војног округа, у одржаној војној вежби „борбени роботи ’Платформа-М’ извршавали су задатке у вези са ликвидацијом условних незаконитих наоружаних формација у градским условима, као и наношење удара по стационарним и покретним циљевима“. Такође је истакнуто да су „Платформе“ дејствовале заједно са малим извиђачким беспилотним летелицама „Груша“. Комплекс је такође коришћен за вршење извиђања и одрађивање пролаза по минским пољима, која су према сценарију вежбе поставили терористи.
Ликови из цртаних филмова
„Платформа-М“ је роботизовани комплекс на гусеничној шасији, на даљинско управљање, који из далека подсећа на јунака познатог цртаног филма „Воли“ (WALL-E), само што је његов лик без сентименталности, која није нарочито умесна у војном позиву.
„Платформу“ са цртаним јунаком повезује и то што се нешто слично његовом прототипу појавило на руском Интернету у виду анимиране презентације у којој је главни јунак, налик на „Платформу“ (само на точковима) с лакоћом уништавао противнике-терористе који су наоружани оружјем земаља НАТО-а.
Према оскудним подацима које је дала руска војска, комплекс „Платформа-М“ је опремљен „средствима диференцираног блиндирања шасије и платформе за оружје и у стању је да обезбеди могућност вођења борбених дејстава ноћу, без демаскирајућих фактора“.
Робот је наоружан чувеним митраљезом Калашњикова који се израђује у Ижевску, а има и четири бацача граната непознатог типа. У Научно-истраживачком технолошком институту (НИТИ) „Прогрес“ који је и створио овог робота, такође у Ижевску, за своје гусенично „дело“ дали су следећу карактеристику: „’Платформа-М’ представља универзалну борбену платформу, користи се за вршење извиђања, уочавање и уништавање стационарних и покретних циљева, ватрену подршку јединицама, патролирање и чување важних објеката. Систем поседује могућност навођења оружја, праћења и уништавања циљева у аутоматском и полуаутоматском режиму управљања, опремљен је оптичко-електронском и радио-локационом станицом за извиђање.“
Наследник Лунохода
Треба поменути да се „Платформа-М“ није појавила тек тако. Традиција роботске технике у Русији постоји од времена Лунохода. Jош 1964. у наоружање војно-воздушних снага био је уведен систем за беспилотно фотографско и радио-техничко извиђање већих домета, ДБР-1. Апарат за извиђање који је полетео из западних области земље могао је да извршава задатке изнад читаве Централне и Западне Европе. Први програм Државног комитета за науку и технику који се тицао конструисања и увођења индустријских робота стартовао је 1973. Према стању из 1985. СССР је имао 40% од читавог светског парка индустријских робота и по њиховом броју био је испред САД. Примењивали су се принципи мрежноцентричног управљања, а вештачка интелигенција је увођена и у војну сферу. Још 1983. у наоружање Ратне морнарице СССР-а био је уведен противбродски систем П-700 „Гранит“. Његова карактеристика се састојала у томе што се ракете при испаљивању самостално постројавају у борбени поредак, размењују информације и распоређују циљеве између себе. С тим што једна ракета може да игра улогу лидера, да буде у вишем ешалону. Данас се задатак групног садејства разматра знатно шире.
Једном речју, у овој сфери Русија већ има озбиљан рад иза себе, производе и технолошке залихе, укључујући и оне који немају еквиваленте у иностранству. Али, пошто су изгубили 20 година, руски научници су за сада фактички у улози оних који не воде, већ који сустижу у трци.
Росијскаја газета. Сва права задржана.
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу