Каква судбина очекује „Руслана“?

Победио је Ил-476

Како је новинарима саопштио Сергеј Дементјев, директор фабрике авиона „Авиастар-СП“ из Уљановска, Министарство индустрије и трговине РФ је поставило задатак да се израде алтернативне варијанте за производњу авиона Ан-124 у случају да се прекине сарадња са украјинским предузећима. Истовремено је признао да је за развијање производње таквог авиона (практично „од нуле“) потребно улагање огромних средстава и проналажење наручилаца за авион, тако да је даља судбина Ан-124-100 засада непозната.

Ан-124 је био пројектован 1980-их у Пројектантском бироу „Антонов“, када је Украјина улазила у састав СССР-а. Сматра се врхунцем совјетске индустрије. Серијска производња ових авиона прекинута је 2004, а данас „Руслане“ полако почињу да отписују као машине које су одрадиле свој летачки потенцијал. До 2030. може их остати свега 15.

Повратак снагатора „руслана“
Русија и Украјина су договориле потписивање протокола о оснивању заједничког предузећа за производњу јединственог авиона „Руслан“ Ан-124. Уз укупну масу при полетању од око 400 тона, овај летећи џин може да превезе терет до 150 тона на удаљеност од преко 3000 km. Међутим, производња и продаја овако великих авиона представља и политички осетљиво питање.

Тема која се тиче обнављања производње ваздушних гиганата појављивала се током свих ових десет година, колико је прошло од тренутка прекида њихове производње. Првобитно је планирано да основни наручилац буде руско Министарство одбране, јер „Руслани“ су се испрва користили као средство за превоз војних формација са борбеном техником и наоружањем из дубоке позадине до попришта и зона борбених дејстава. Али, руска војска је на крају направила свој избор крајем 2012. у корист руског Ил-476, тако да авион Ан-124 није укључен у списак војно-транспортних авиона који су потребни руским Војно-ваздушним снагама (РВ), а Министар одбране Сергеј Шојгу је донео одлуку о томе да се 22 „Руслана“ која постоје у наоружању Војно-ваздушних снага Русије само ремонтују и модернизују.

Извор близак Министарству одбране је за „Руску реч“ објаснио да је одрицање од „Руслана“ било условљено финансијским разлозима.

Авиони Ил-476 су мањи по носивости, али су знатно јефтинији. „Потребу за оваквим авионима имају цивилне комерцијалне авио-компаније које се баве превозом крупног терета“, саопштио је извор.

Крајем 2013. Русија је са Украјином ипак потписала споразум о обнављању производње „Руслана“. Министар индустрије РФ Денис Мантуров изјавио је да производња почиње од 2018. и да је финансирање пројекта предвиђено државним програмом развоја ваздухопловне индустрије до 2025. Планирано је да поред државних средстава буду ангажовани допунски ресурси руске Уједињене ваздухопловне корпорације и украјинског КБ „Антонов“.

Али сада, са почетком украјинске кризе, војно-техничка сарадња између Русије и Украјине фактички је прекинута за све заједничке пројекте.

52 тоне злата и железничка локомотива

Међутим, „Руслан“ и даље поставља рекорде. За време војне вежбе која је у Централном војном округу (ЦВО) одржане 2. јуна 2014. он је пребацио две хеликоптерске јединице (8 машина) ударних хеликоптера Ми-24 из војне ваздухопловне базе „Толмачево“ у Новосибирској Области (у Сибиру) на аеродром Кољцово у Свердловској Области (Урал).

Више о руској војсци

„Руслан“ је морао да изведе два борбена лета, а саме хеликоптере је требало делимично демонтирати (скинути лопатице, јер оне нису могле да стану у теретни простор), али оваква операција је извршена први пут. „Раније је такав начин примењиван за достављање појединичних техничких узорака“, изјављено је у прес-центру ЦВО.

Четири борбена хеликоптера у теретном простору „Руслана“ нису најегзотичнији терет за овог ваздушног гиганта. Авиони Ан-124-100 су превозили 52 тоне злата из УАЕ у Швајцарску, 300 тона концертних уређаја за Мајкла Џексона 1993, па чак и целу железничку локомотиву преко Атлантског океана – из Канаде у Ирску. То ниједан други авион осим „Руслана“ не би могао да уради.

Војно-транспортни Ан-124-100 сада је упослен углавном у цивилној сфери. Уљановска авио-компанија „Волга-Дњепар“ поседује највећи парк „Руслана“ (10 комада), који се користе у комерцијалне сврхе. Авиони ће превозити тешке терете огромних димензија који се не смеју растављати на саставне делове нити превозити у неколико тура авионима мање носивости. Тако „Руслани“ заједничког предузећа „Волга-Дњепар“ и украјинске „Авиолиније Антонов“ износе терет НАТО-а из Авганистана. Овај уговор за сада важи до краја 2014, а његова вредност се не објављује.

Росијскаја газета. Сва права задржана.