„Ангарa“ поклања Русији космичку независност

Сада Русија може да лансира сателите свих типова у ниску и високу геостационарну орбиту без сагласности Казахстана, на чијој се територији налази космодром „Бајконур“. Извор: РИА „Новости“.

Сада Русија може да лансира сателите свих типова у ниску и високу геостационарну орбиту без сагласности Казахстана, на чијој се територији налази космодром „Бајконур“. Извор: РИА „Новости“.

„Ангара“, први ракетни носач пројектован у Русији просле распада СССР-а, успешно је лансиран са северног космодрома „Плесецк“. Успешан лет је показао да Русија у овој области више не зависи од других држава, ни у погледу технологије и производње, ни што се тиче самог космодрома. Какве могућности пред руским космичким сектором отвара нови еколошки чист носач?

Лансирање ракетног носача „Ангара-1.2ПП“ – првог еколошки чистог носача и првог носача пројектованог у Русији после распада СССР-а – обављено је 9. јула на космодрому „Плесецк“ у Архангелској Области на северу Русије. До одвајања првог степена у задатој области изнад Баренцовог мора дошло је четири минута после старта. А 21 минут после лансирања макета терета са другим степеном пала је у задату област полигона „Кура“ на полуострву Камчатка. Укупан пут ракете био је 5700 километара од места лансирања.

Нова генерација

Космички ракетни комплекс „Ангара“ представља нову генерацију ракета-носача модулског типа. Фамилија укључује носаче од лаког до тешке класе у дијапазону носивости од 3,8 до 35 тона. Сви они се могу лансирати са истог лансирног уређаја. Сваки универзални модул опремљен је једним јаким реактивним мотором на течно гориво РД-191.

Прво лансирање лаке „Ангаре“ првобитно је планирано за 25. јун, али је због додатних провера померено. Међутим, и 28. јуна аутоматски систем је 19 секунди пре старта отказао лансирање. Владимир Путин, који је тада лично телеконференцијски пратио лансирање, наложио је да се размотре узроци догађаја и лансирање је одложено на неодређено време.

Испоставило се да „Ангара“ није полетела услед откривене нехерметичности дренаже једнога од вентила који се не односи на мотор. У „Роскосмосу“ су донели одлуку да се „Ангара“ поправи на самом космодрому и већ 9. јула извршено је лансирање.

Независна и еколошка

Различите конфигурације ракета одликују се одређеним бројем универзалних ракетних блокова од којих се састоји први степен. Лансирана „Ангара“ је прелазна варијанта ракете која је омогућила да се провери рад првог и другог степена, зато што је њен други степен био преузет из тешке варијанте, без обзира на то што је ракета била у варијанти лаке конфигурације.

У будућности ће тешке ракете „Ангара“ бити опремљене трећим степеном који користи водоник, што ће омогућити да се са „Плесецка“ износе кудикамо тежи терети. Први пилотирани лет тешке „Ангаре“ треба да се реализује 2018. са новог руског космодрома Восточни у Амурској Oбласти на руском Далеком Истоку.

Тако је Русија добила гарантовани независни приступ космичком простору, заједно са новом класом ракета. Сада Русија може да лансира сателите свих типова у ниску и високу геостационарну орбиту без сагласности Казахстана, на чијој се територији налази космодром „Бајконур“.

Штавише, производња ових ракета не зависи од страних коопераната, јер је због стратегијске безбедности комплекс у потпуности пројектован и произведен у кооперацији руских предузећа, која се налазе на територији Русије.

Веома је важно и то да увођење „Ангаре“ у експлоатацију знатно побољшава еколошки показатељ лансирања: ако „Протон“ као гориво користи хептил, који је штетан за околину, онда се пар керозин–кисеоник, који се користи „Ангара“ сматра кудикамо мање токсичним.

На путу ка комерцијалном успеху

Андреј Јоњин, дописни члан Руске академије космонаутике „Циолковски“, сматра да Русија мора да почне са изградњом јефтиније тешке ракете, паралелно са изградњом ракета из фамилије „Ангара“, која се неће користити за лансирања у комерцијалне сврхе.

„На космодрому ‘Плесецк’ ракета ‘Ангара’ нема комерцијалну улогу – то треба да буде јасно. Њен задатак је лансирање федералних сателита у орбиту, оних који су направљени новцем из буџета“, сматра експерт.

По његовим речима, Русија због тога мора постепено да прелази на стварање тешких, али јефтинијих ракета-носача, следећи пример приватне америчке компаније SpaceX, која већ производи ракете чија цена је отприлике 70 милиона долара.

Прво лансирање ракете „Ангара“. Извор: ТВ „Звезда“.

„Да се не би изгубило тржиште комерцијалних летова у космос, потребно је наставити са експлоатацијом ‘Протона’, који коштају око 100 милиона по лансирању, и почети са прављењем ракета чија би цена била око 50 милиона долара за лансирање, како се овај сегмент у перспективи не би потпуно предао компанији SpaceX“, закључује Јоњин.

Прво успешно лансирање „Ангаре“ није важно само за Министарство одбране Русије, каже Игор Марињин, академик Руске академије космонаутике „Циолковски“.

„Са Плесецка ће се помоћу ‘Ангаре’ достављати терет на геостационарну орбиту, што је веома важно не само за комерцијална лансирања сателита везе, већ и за Министарство одбране, зато што сада престајемо да зависимо од лансирања у интересу министарства одбране друге државе, управо захваљујући томе што ће тешка ракета летети са космодрома ‘Плесецк’, код нас“, објашњава Марињин.

По материјалима РИА „Новости“, Газета.Ru, ИТАР-ТАСС.

Росијскаја газета. Сва права задржана.