Пронађи делић Русије у свом смартфону

Делић Русије у смартфону

Посебно обавештавамо власнике iPhone-a: оно што овај телефон чини тако префињеним и компактним потиче из руске хемијске индустрије и металургије. Русија, наиме, извози хемијски елемент тантал, који омогућава производњу минијатурних батерија, објашњава Александар Волжински, главни инжењер на пројектима компаније „Информзашчита“, специјализоване за информациону безбедност.

Компанија „Apple“ ретке и драгоцене метале набавља од једанаест руских предузећа (ово су подаци из извештаја који је компанија предала Комисији за хартије од вредности и берзе САД - SEC). Тако осам фабрика за прераду злата, међу којима је и Московска фабрика за обраду специјалних легура, испоручују овој корпорацији злато за израду електричних контаката на таблетима, телефонима и другим уређајима. Поред тога, „Apple“ од руских произвођача купује волфрам и олово. Олово се, на пример, користи за причвршћивање компоненти. Извор за „Руску реч“ подсећа да су руски обојени метали тражени не само од стране „Apple“. Тако злато, олово, тантал и волфрам користи и америчка компанија „Lear Corp“, која производи седишта за аутомобиле и авионе и њихове компоненте, системе за напајање, електричне инсталације и др. Исте компоненте користи амерички произвођач GPS навигационих уређаја – компанија „Garmin Limited“.

Руски титанијум под авионским крилом

Корпорације „Боинг“ и „Ербас“ у производњи авиона користе титанијум. То је јединствени метал, чврст и лак, који, осим тога, има високу температуру топљења и отпоран је на корозију, што су важне особине за производњу делова авиона. Приликом уласка у авион можете видети рубове око врата и прозора у чијој изради се користи титанијум. Од овог метала је направљен и под у теретном делу авиона, као и спољни део трупа (спољни омотач турбине, делови крила и делови на стајном трапу).

По резервама титанијума Русија је друга земља на свету после Кине. А највећи руски произвођач легура и производа од титанијума је компанија „ВСМПО Ависма“. Ово предузеће је и главни снабдевач страних произвођача авиона. Руски производи покривају 60% потреба европског „Ербаса“ и 40% потреба америчког „Боинга“.

Међу клијентима компаније „ВСМПО-АВИСМА“ је и канадска компанија „Bombardier Aerospace“.

Компанија „ВСМПО Ависма“ је притом одбила да наведе износ профита, као и обим испорука на основу актуелних споразума, позивајући се на одредбу о пословној тајни. Међутим, познато је да је, након што је компанија 2009. потписала уговор са „Ербасом“ вредан 4 милијарде долара, профит на основу производа од титанијума увећан готово два пута: према извештају компаније добит је са 21 милијарде рубаља (603 милиона долара) у 2010. порасла на 42,7 милијарди рубаља (1,2 милијарде долара) у 2013.

Под руском пресом

Захваљујући још једном руском производу француски и јапански аутомобили добијају свој препознатљив облик. Кровови, хаубе, бочна врата и врата пртљажника – све то од металних плоча обликују тешке механичке пресе, које производи једино специјализовано предузеће у Русији за производњу преса „Тјажмехпрес“ (ТМП). Ове пресе се користе у 54 земље света у фабрикама „Рено“ и „Пежо“ у Француској, „Тојота“ и „Мицубиши“ у Јапану, „Тата Моторс“ у Индији. „Нашим производима је у потпуности опремљена највећа ковачница у Европи, која ради за целокупну европску аутомобилску индустрију“, истакли су представници овог руског предузећа. На свету постоји укупно 20 врста преса, које се користе за обликовање каросерије аутомобила, од којих су 10 врста развила руска предузећа. Бруто приход компаније је 2013, према званичном извештају ТМП, износио око 104, 3 милиона рубаља (око 2,9 милиона долара). Компанија, међутим, није желела да открије које количине робе испоручује у иностранство.

Далеке звезде у руским огледалима

Уживајући у погледу на звезде кроз телескоп Краљевске опсерваторије у Гриничу, немојте заборавити: без руских вештих руку далеке планете не бисте могли да видите. Примарна огледала пречника два метра за три британска телескопа израђена су у Литкаринској фабрици оптичког стакла у Москви – ЛЗОС. Ту је произведен и комплет телескопских огледала за Кинеску академију космичке технике, примарно огледало телескопа (пречника 1,23 метра) за Институт „Макс Планк“ за радио-астрономију у Хајделбергу у Немачкој и примарна огледала за телескопе (пречника 2,6 метара) за пројект VST у Италији (The VLT Survey Telescope – VST) у опсерваторији у Напуљу, као и огледало пречника 2,3 метра за Националну опсерваторију у Атини. Како тврди извор из ове компаније, ЛЗОС покрива око 30% укупног светског тржишта оптичких стакала великих димензија.

Како објашњава извор за „Руску реч“, за производњу оптичких стакала великих димензија користе се термички изузетно отпорни, провидни, чврсти и веома лаки материјали (лакши од алуминијума) – ситали, који знатно убрзавају процес израде огледала.

Технологију за производњу ситала поседују само две компаније на свету, а једна од њих је руска. Представници компаније нису желели да дају званичан коментар.

Осим сочива за телескопе, ЛЗОС производи војну опрему, између осталог, инструменте за дневно и ноћно осматрање за оклопна возила. Руска оклопна техника је, опет, тражена роба међу страним партнерима РФ.

Росијскаја газета. Сва права задржана.