Јачањем Војно-поморских снага Русије против санкција Запада

Поринуће крменог дела првог руског носача хеликоптера типа „Мистрал“ у Балтичком бродоградилишту у Санкт Петербургу, 26. јуна. Извор: ИТАР-ТАСС.

Поринуће крменог дела првог руског носача хеликоптера типа „Мистрал“ у Балтичком бродоградилишту у Санкт Петербургу, 26. јуна. Извор: ИТАР-ТАСС.

Даље јачање Ратне морнарице Русије постаје један од приоритетних задатака у оквиру јачања одбрамбене способности земље у целини. О томе је на прослави Дана Ратне морнарице 28. јула у Североморску говорио председник РФ Владимир Путин.

Приоритет су стратешки носачи ракета

Истог дана када је Владимир Путин био у Североморску започета је изградња још три стратешка подводна носача ракета „Кнез Олег“ (пројекат 955 „Бореј“) и две подморнице из пројекта 885 „Јасен“ („Хабаровск“ и „Краснојарск“) са усавршеним борбеним могућностима. Тако ће РМ Руске Федерације крајем 2014. добити преко 50 нових бојних и помоћних бродова, као и подморница различитих класа.

Председник Русије је указао на то да ће Москва наставити курс обнове наоружања РМ новим бојним бродовима и побољшања статуса људства, наводећи да ће морнаричке снаге 2014. бити попуњене и нуклеарном подморницом „Северодвинск“, уз нуклеарне подморнице „Јуриј Долгоруки“ и „Александар Невски“, које су уведене у наоружање 2013.

Индикативно је да САД буквално дан после објављивања информација о будућем јачању руске Ратне морнарице уводе санкције против Уједињене бродоградилишне Корпорације која представља главну структуру одговорну за снабдевање Русије савременим ратним бродовима.

Овакве мере представљају наставак курса Кремља у вези са јачањем руске војне моћи у условима растућег притиска Запада. При томе, наведени примери сведоче о приоритетима руског руководства који се тичу управо нуклеарних подморница које представљају најважнију компоненту снага за нуклеарно одвраћања, а способне су да се услед специфичности свог деловања ефикасно боре против свих поморских снага потенцијалног противника и успешно савладавају његов систем ПРО.

Црноморска флота против НАТО-а

Кремљ намерава и да модернизује постојеће бродове 1. и 2. класе, укључујући и крстарице, као и да реализује програм изградње најсавременијих разарача са вођеним ракетама (УРО) из пројекта „Лидер“.

Ови разарачи треба да имају могућност пресретања балистичких ракета противника и наношења удара перспективним хиперсоничним ракетама.

Москва такође планира да озбиљну пажњу посвети обнови наоружања конкретних флотила и флота, посебно Црноморске, с обзиром на јачање војног присуства НАТО-а у Црном мору. У њен састав до 2020. треба да уђе 30 борбених бродова, међу којима је шест дизелних подморница и шест фрегата.

Индикативно је да САД буквално дан после објављивања информација о будућем јачању руске Ратне морнарице уводе санкције против Уједињене бродоградилишне Корпорације која представља главну структуру одговорну за снабдевање Русије савременим ратним бродовима.

С тим у вези поставља се логично питање: у којој мери се уведене санкције могу одразити на реализацију задатака које је поставио председник РФ у вези са јачањем РМ и шта је потребно предузети да би се оне минимизирале?

Главни задатак је обнављање производне базе

По мишљењу Александра Храмчихина, заменика директора Института за политичке и војне анализе „cанкције САД нису у стању да утичу на реализацију ‘Гособоронзаказа’ (Државна одбрамбена наруџбина) за војну поморску флоту, с обзиром на то да реалне сарадње у датој сфери готово није ни било. Међутим, ако се ово тумачи у светлу још раније уведених санкција и раскида пословних веза са Николајевским заводом у Украјини, који је испоручивао моторе за наше бродове, проблем се у перспективи може озбиљно заоштрити и треба га хитно решавати стварањем сопствене производње и развоја сарадње са трећим земљама“, прокоментарисао је Храмчихин за „Руску реч“.

Константин Сивков, капетан бојног брода у пензији и први потпредседник Академије за геополитичке проблеме сматра да „позитиван моменат за ублажавање санкција чини и то што се на напредним моделима борбене технике РФ не користе инострани делови. Ипак, на путу модернизације РМ Руске Федерације постоје озбиљни проблеми у вези са зависношћу од испорука иностране микроелектронике.

Овај моменат није критичан: ми имамо резерву оваквих производа за неколико година. За то време Русија добија шансу да се избави од овакве слабости, или барем да минимизира њене последице, што би био резултат паралелног деловања на практичној реализацији замене увоза и диверсификацији испорука у вези са Кином.

Међутим, основни правац напора треба да постане обнова производне базе и технологија које су изгубљене у постсовјетско време, објаснио је експерт за „Руску реч“.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“