„Еболу је практично немогуће контролисати“

И поред тога што број заражених еболом у Западној Африци и даље расте и ширење вируса практично није могуће контролисати, последњих дана је ипак дошло до побољшања ситуације, говори Михаил Шчелканов.

Каква је тренутно епидемиолошка ситуација у региону?

М. Шчелканов: Раније су откривани само тешки случајеви, а сада, захваљујући раној дијагностици, лекари далеко раније обрате пажњу на заражене особе. Због тога и смртност оболелих од еболе опада [обично стопа смртности износи 90%, а сада је око 50% – прим. ред.].

Дијагностика је у болници Донка у Конакрију [највећа државна болница у земљи – прим. ред.] прилично добро организована, у великој мери захваљујући томе што је руководилац лабораторије, доктор Мага, завршио Московску државну академију ветеринарске медицине и биотехнологије „К. И. Скрјабин“ [у академији се учи дијагностика вирусних инфекција, а неке од њих попут еболе прелазе са животиња на људе – прим. ред.].

Шта конкретно ви радите у Гвинеји?

Пре свега, указујемо научну и методолошку помоћ овдашњим стручњацима. Конкретно, помажемо им да побољшају дијагностику вируса. Ја сматрам да им је контакт са нама помогао. Друго, ми дајемо консултације овдашњим стручњацима у вези са самим вирусом еболе [вирус је проучаван у Русији – прим. ред.].

Били смо и у једној импровизованој пољској болници, где смо давали консултације лекарима у вези са клиничким питањима и питањима хеморагијске грознице. Ствар је у томе што су клинички приступи лечењу таквих врста грознице углавном исти, а у Русији постоји, на пример, кримско-конгоанска хеморагијска грозница, тако да ми имамо одговарајуће искуство.

Један од наших задатака је и да осигурамо безбедност држављана Русије и службеника амбасаде.

Како се, по вашем мишљењу, може зауставити епидемија?

То је тешко урадити из два фундаментална разлога. Први је тај што инфекција има своје природно жариште. Сада је практично немогуће контролисати процес циркулације вируса у природним жариштима у шумском делу Гвинеје, у Сијери Леоне и Либерији.

Други фундаменталан разлог су социјално-економски услови у тим земљама. Западна Африка је једна од најсиромашнијих територија на свету. Овде уопште нема санитарних и епидемиолошких служби у оном смислу како их ми схватамо.

Томе додајте и административну инсолвентност многих земаља Западне Африке и висок степен корупције, који не омогућава чак ни да се квалитетно реализују антиепидемиолошке акције, јер заражена особа за долар и по може да изађе ван граница санитарног кордона.

Још је важно узети у обзир локална веровања, на пример када на сахрани цело село грли покојника пре него што га спусте у гроб [тело умрлог од еболе је изузетно заразно - прим. ред.]. Све то не доприноси брзом заустављању епидемије.

Па ипак, треба истаћи да се почело са предузимањем појединих мера. На пример, тела свих који су умрли у болници Донка не предају се родбини, него се обавезно кремирају у кругу болнице.

Више о медицини у Русији

Предузимају се одређене мере и по линији Министарства здравља Гвинеје и Светске здравствене организације. Поред тога, владе земаља Западне Африке најзад су схватиле да не треба скривати број заражених, тако да је управо ових дана дошло до одређеног побољшања ситуације.

Ускоро у Русији почиње школска година и гвинејски студенти се враћају на школовање. Како се може минимизирати ризик ширења вируса?

То питање засада није решено, али корисно искуство има компанија „Русал“, која своје раднике пре слања у Русију најпре упућује на три недеље у Казабланку (Мароко), где они раде на даљину и тек по истеку инкубационог периода [око три недеље – прим. ред.] враћају се у Русију. Не знам да ли ће нешто слично моћи да се уради са студентима. Вероватно неће, јер је то везано за додатне трошкове.

Значи ли то да ће Русија забранити улазак грађанима из опасних региона?

Тешко да ће бити уведена забрана, али ће се њихово здравље пратити. Када студенти почну да долазе у Русију, првих месец-два ће одлазити на прегледе. Засада не могу да кажем како ће се све то организовати, али то ће сасвим сигурно бити организовано.

„Руска реч“ се захваљује амбасади РФ у Гвинеји на помоћи у организацији интервјуа.

Росијскаја газета. Сва права задржана.