Русија постала водећа земља у свету по извозу морнаричког наоружања

Подморница класе „Амур“. Извор: Press Photo.

Подморница класе „Амур“. Извор: Press Photo.

У 27 армија света већ се користи око 400 бродова и подморница руске производње. Последњих година је Русија заиста доспела међу водеће земље по извозу морнаричког наоружања и технике. У тој сфери Москва покрива 27% светског тржишта.

Поводом одуговлачења са објављивањем тендера за испоруку шест ненуклеарних подморница ратној морнарици Индије Њу Делхи се обратио Москви са молбом о куповини двеју најновијих руских подморница класе „Амур“. Како истиче британски лист „Defense News“, то је учињено мимо ригорозног захтева индијских закона да се свака куповина у војној сфери мора обавити на основу тендера. По мишљењу поменутог издања, само је крајња нужда могла побудити Индију да се одлучи на такав корак, јер јој је неопходно да што пре добије поменуту технику.

Русија спасава индијску морнарицу

Ратна морнарица Индије планира да у оквиру програма „Пројекат 75I“ купи шест нових подморница са генератором који не зависи од ваздуха. Програм њиховог увоза из различитих разлога касни више од четири године. Било је предвиђено да већ ове године прва од тих шест подморница буде уведена у оперативну употребу. Према оцени индијског експерта, пензионисаног капетана Шијама Кумара Синга (Shyam Kumar Singh), услед одуговлачења са реализацијом „Пројекта 75I“ и кашњења у испоруци француских подморница „Скорпен“ индијска подводна флота редукована је до критичног нивоа.

Услед одуговлачења са реализацијом „Пројекта 75I“ и кашњења у испоруци француских подморница „Скорпен“ индијска подводна флота редукована је до критичног нивоа.

Он сматра да је управо за ту чињеницу везан почетак директних преговора са Русијом. Према Синговом мишљењу, чак и ако тендер буде објављен у најскорије време, прва подморница ће бити испоручена тек за 10 или више година. Другим речима, те подморнице ће бити направљене по стандардима који ће у то време већ бити застарели, а Индија ће добити неефикасне системе морнаричког наоружања. У тој ситуацији је Русија једина земља која може брзо да испоручи нове подморнице и уједно да узме у обзир жеље наручиоца у погледу куповине најмодернијег наоружања.

Најважнија је модуларност

Последњих година је Русија заиста доспела међу водеће земље по извозу морнаричког наоружања и технике. У тој сфери Москва покрива 27% светског тржишта. По речима председника Владимира Путина, удео морнаричке технике у извозном портфолију државне компаније „Рособоронекспорт“ износи 15%. Портфолио наруџбина руског наоружања достигао је 50 милијарди долара. Око 400 бродова и подморница руске производње активно се користи у 27 армија света.

„Руска морнаричка техника је популарна због нижих цена у поређењу са другим произвођачима и због крајње високе борбене ефикасности“, каже Руслан Пухов, директор Центра за политичка истраживања („ЦентрАСТ“). „Поред тога, Русија у последње време реализује обиман програм обнове сопствене флоте. Милијарде рубаља су уложене у модернизацију производње, захваљујући чему је у руским бродоградилиштима убрзан темпо производње ратних бродова и знатно је побољшан њихов квалитет.“

Други битан аспект програма бродоградње састоји се у томе што руски пројектни бирои нуде руским и страним маринцима бродове и подморнице направљене по модуларном принципу. „Модули“ су као дечје „Лего“ коцкице од којих наручилац може самостално да састави ратни брод у складу са конкретним задацима, и да у његову конструкцију интегрише потребне системе наоружања.

Додатна опрема

Као пример могу послужити велики противподморнички бродови пројеката 11356 и 11541, и брод типа „Гепард 3.9“, затим корвете типа 20382 „Тигар“, код којих се труп и надоградња праве по технологији „стелт“, а такође мали ракетни чамци пројеката 12300 „Скорпион“ и 20970 „Катран“. Та пловила су потпуно различита, како по депласману, тако и по борбеним задацима које могу да обављају, али сва она могу да носе исто наоружање.

На пример, могу да носе модерне руске противбродске крстареће ракете „Club-S“ за подморнице и „Club-N“ за бродове. Постоји још и „Club-M“. То је обалска варијанта ракете. Она, поред осталих могућности, може бити скривена у обичан бродски контејнер, захваљујући чему свако теретно пловило може бити претворено у ударни ратни брод.

Ракетни системи „Club“ намењени су за уништавање бродова, подморница и обалских објеката у условима интензивног отпора паљбом и радио-електронским средствима. Они садрже крстареће ракете ЗМ-54Е са засебним степеном који се одваја заједно са бојевом главом и лети надзвучном брзином, а на последњој деоници развија брзину од 3 маха и може да савлада практично сваку савремену бродску противваздушну одбрану. Системи „Club“ садрже и противподморничку ракету 91РЕ1, чији је домет 40-50 km. На ту даљину она може да достави брзи навођени торпедо који погађа све врсте подморница. Крстарећа ракета ЗМ-14Е за наземне циљеве може да уништи сваки обалски објекат у свом домету.

Системом „Club-S“ наоружане су и најновије руске подморнице типа „Амур“. По жељи наручиоца на подморницу могу бити размештене још моћније надзвучне крстареће ракете као што је руско-индијска ракета „БраМос“. Захваљујући „модуларности“ конструкције бродова, или „додатној опреми“, како би рекао дилер аутомобила, чак и релативно сиромашна земља може да добије бродове који представљају озбиљну опасност за далеко моћније и бројније формације носача авиона.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“