Десет јединствених животиња Русије

Сви су чули за руског медведа, амурског тигра и угроженог амурског леопарда, али поред њих постоје и друге јединствене животиње, које такође обитавају на територији Русије, само што оне нису њени препознатљиви симболи. То су, на пример, сибирска воденкртица, сибирски бели ждрал, прозирна бајкалска рибица или сибирски мошусни јелен. Већином су то ендемичне врсте, тј. живе само на одређеној територији. Готово све врсте животиња које ћемо у овом тексту набројати на ивици су истребљења.

Сибирска воденкртица
Desmana moschata

Извор: Minden Pictures / Fotodom.

Ареал распрострањења: Европски део Русије, басени Дона, Урала и Волге.

Воденкртица се у природи појавила нешто мало пре мамута, а данас је на ивици истребљења. У њеном репу се налазе жлезде које луче јак мирис мошуса, па су у Старој Русији репови воденкртице држани у спакованом оделу и постељини, а излучени секрет је коришћен за справљање мириса и парфема. Крзно сибирске воденкртице било је цењеније од дабровине.

Сибирска фока
Pusa sibirica

Извор: Photoshot / Vostock Photo.

Ареал распрострањења: језеро Бајкал.

Међу аутохтоним народима бајкалског региона и Сибира постоји легенда по којој је Бајкал као најдубље језеро у Русији спојен каналом са Северним леденим океаном. Тим каналом су, наводно, фоке некада давно допловиле у Бајкал. Највероватније је слатководна фока још у ледено доба доспела у језеро мрежом речних сливова. Она је мања од своје морске рођаке и за исхрану користи млађ бајкалских риба. Древни народи који су настањивали подручје Бајкала поштовали су сибирску фоку као божанство, али о томе је, нажалост, сачувано мало података.

Голомјанка
Comephorus

Фотографија из слободних извора.

Ареал распрострањења: језеро Бајкал.

Голомјанка је потпуно провидна рибица, која нема ни крљушт ни рибљи мехур. Кроз кожу јој се виде и кичма и крвни судови. То је у правом смислу маст која плива, јер јој тело садржи најмање 35% масти. Раније је маст голомјанке коришћена уместо уља за лампе, а такође у монголској и кинеској медицини.

Ружичасти галеб
Rhodostethia rosea

Извор: Photoshot / Vostock Photo.

Ареал распрострањења: Источни Сибир од делте реке Лене до Чаунске долине.

Ружичасти галеб је енглеско име добио по Британцу Џејмсу Кларку Росу, који је открио ту птичју врсту, а Руси је овако зову због нежне боје њеног перја. Ретко који путник може случајно срести ружичастог галеба, јер је популација ових птица веома малобројна.

Гуска црвеновољка
Branta ruficollis

Извор: Alamy / LegionMedia.

Ареал распрострањења: полуострва Јамал и Тајмир, шумовита сибирска тундра.

Црвеновољке се гнезде само у сибирској тундри, голој или шумовитој, између доњег тока реке Об и притока реке Хатанга. Настањују углавном високе суве делове стрмих падина око речних долина и стрмих обала река и јаруга. Ова врста гусака не среће се у другим земљама, ако се не рачуна зимовалиште једног броја црвеновољки на сверу Ирана и Ирака. Већина популације зимује на јужним обалама Каспијског мора. Гуске црвеновољке формирају мање колоније од неколико парова и увек се држе подаље од других врста гусака.

Орао белоплећан
Haliaeetus pelagicus

Извор: Photoshot / Vostock Photo.

Ареал распрострањења: полуострво Камчатка, обалски појас Охотског мора.

Орао белоплећан спада у најкрупније птице на свету и свакако је један од најкрупнијих представника реда соколовки. Многи су чули за његовог „брата“, белоглавог орла који је симбол САД. Ове две врсте се упадљиво разликују. Руски „брат“ има црну главу, а перје му је бело на репу и ногама, и на прегибу крила.

Сибирска снежна овца
Ovis nivicola

Извор: Alamy / LegionMedia.

Ареал распрострањења: Камчатка, Чукотка.

Сибирска снежна овца је прави житељ Сибира. Настањује углавном неприступачне литице, узвишења и изразито избраздане планинске падине са растињем. И мужјак и женка имају рогове. Женка има мање рогове и они ретко достижу 30 cm, а рогови мужјака су масивни и тешки, и, нажалост, високо су цењени као ловачки трофеј.

Амурска дивља мачка
Prionailurus bengalensis euptilurus

Извор: Alamy / LegionMedia.

Ареал распрострањења: руски Далеки Исток у басену реке Амур и у обалском појасу Јапанског мора.

Због малобројне популације амурска дивља мачка је унета у Црвену књигу угрожених врста Руске Федерације.

То је наизглед умиљата и љупка маца, само мало већа од домаће мачке, али је ретко који ловац спреман да се суочи са њом. Ова животиња има рођаке у топлијим крајевима, на пример бенгалску мачку која је позната житељима Индије и Пакистана. Амурска дивља мачка настањује руски Далеки Исток, где је клима прилично сурова, али уопште није прилагођена за живот у зимским условима и практично не може да се креће по снегу.

Сибирски бели ждрал
Grus leucogeranus

Владимир Путин и сибирски ждрал. Извор: Photoshot / Vostock Photo.

Ареал распрострањења: југ Западног Сибира, Јакутија, Архангелска Област, Република Коми и Јамало-Ненецки Аутономни Округ.

Сибирски бели ждралови су врста која нестаје. Распрострањени су само на територији Русије, на југу Западног Сибира и у Јакутији. Ове птице преваљују готово 6000 km до зимовалишта у Индији, Ирану и југоисточној Кини. Сибирски бели ждралови су на ивици истребљења, а у посебно критичној ситуацији је западносибирска популација, у којој је остало свега двадесетак птица. Ради њиховог спасавања направљени су специјални инкубатори где се легу птићи који се затим пуштају у дивљину.

Сибирски мошусни јелен
Moschus moschiferus

Извор: Alamy / LegionMedia.

Ареал распрострањења: од источних Хималаја и Тибета до Источног Сибира, Кореје и Сахалина, Амурска Област, Приморски Крај.

На територији Источног Сибира и у планинама Алтаја могу се срести необични „зубати“ јелени. Уместо рогова мужјацима из горње вилице вире савијени очњаци. Ове животиње делују помало неспретно, јер су им задње ноге далеко дуже него код обичног јелена, али су зато одлични скакачи. Сибирски мошусни јелен у трку може да промени правац кретања за 90°, а може и да замеће трагове попут зеца, како га ловац или грабљивица не би могли пронаћи.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“