Технолошки напредак руских ненуклеарних подморница

Руске дизел-подморнице са енергетским уређајем независним од ваздуха ће највероватније вршити службу у Балтичком мору. На фотографији: подморница из пројекта „Ладa“. Извор: РИА „Новости“.

Руске дизел-подморнице са енергетским уређајем независним од ваздуха ће највероватније вршити службу у Балтичком мору. На фотографији: подморница из пројекта „Ладa“. Извор: РИА „Новости“.

У Русији се до краја 2014. приводе крају научно-истраживачки радови у вези са стварањем анаеробних мотора и литијум-јонских батерија за ненуклеарне подморнице. Они треба да реше један од највећих проблема ове врсте пловила: малу аутономију.

Игор Молчанов, главни пројектант у Централном пројектантском бироу „Рубин“, саопштава за ИТАР-ТАСС да ће током 2016-2017. бити направљен први анаеробни мотор са новом батеријом за подморнице четврте генерације.

У борби за клијента

Још 2006. је заменик генералног директора „Рособоронекспорта“ Владимир Пахомов констатовао да се конкуренција између произвођача ненуклеарних подморница нагло заоштрила. Стога ће руски произвођачи буквално морати да се боре за потенцијалне наручиоце. Због недостатка финансирања током 2000-их, руске компаније које су се бавиле технологијом изградње подморница почеле су да заостају за иностраним конкурентима. Тако су немачке, шведске и француске подморнице већ пловиле морима и имале анаеробне моторе, који су се пројектовали и развијали још током 1980-их и 1990-их.

Актуелност анаеробних мотора изазвана је потребом да се акумулаторске батерије периодично допуњују, што иначе смањује борбену ефикасност подморница на дизелни погон. Без анаеробног мотора, дизел-подморнице свакодневно троше по 2-5 сати на додатно пуњење батерија. Ограниченост енергетских резерви дизел-подморница такође не дозвољава да се оне користе у арктичком леденом подручју. Решење проблема израњања могле су да омогуће литијум-јонске батерије и анаеробни енергетски уређај снаге 100-300 kW. Примена ваздуха у мотору омогућила је дуже време трајања аутономије, до 720 сати.

Независни експерт Владимир Иљин прокоментарисао је за „Руску реч“ да је уградња таквог мотора прилично захтеван и обиман пројекат који подразумева трошкове. „У складу са новом батеријом мораће да се мења и преправља читав електроенергетски систем подморница и да се обнавља база управљања. Реч је о пројектима ‘Варшављанка’ - 636.3 и ‘Палтус’ – 877“.

Генерални директор корпорације „Адмиралтејски верфи“ Владимир Александров у свом интервјуу гранском издању публикације „Арсенал“ приметио је и то да ће пловила са анаеробним моторима ефикасно служити само у веома високо организованим флотама са развијеном инфраструктуром и високим степеном индивидуалне обуке, техничке културе, и то не само код пловног састава, већ и код обалског особља.

Европски прогрес

Војно-поморске снаге Немачке су питање техничке културе решавале још 1998, када су почеле са градњом четири подморнице из пројекта „212“. Пројекат је предвиђао да подморница буде опремљена хибридним енергетским уређајем који подразумева акумулаторске батерије и анаеробни уређај на бази горивних елемената, који су развијени по технологији компаније „Сименс“. То је подморницама омогућавало да до 20 дана не морају да израњају. Прва подморница из пројекта „212“ ушла је у састав флоте још 2005.

Група фирми које улазе у бродоградитељски концерн DCN је за француску подморницу „Скорпен“ (Agosta-90B) направила парогенераторски анеробни уређај типа MESMA (Module d’Energie Sous Marine Autonome). Крупни обалски експериментални модел анаеробног електричног уређаја био је пуштен у експлоатацију још 1998.

Стручњак Владимир Иљин каже да „западни модели још увек нису показали своју ефикасност. За Русију је увођење нових мотора пре свега питање престижа и успешне војно-техничке сарадње са осталим земљама које су оријентисана на повећану куповину оружја“. Например, Индија је са доласком на власт новог амбициозног премијера Нарендре Модија почела да проширује обим куповине наоружања, стављајући акценат на пренос технологије и стицање војних производа високе технологије. Уколико Русија и Индија успеју да се договоре о сарадњи, највероватније ће бити речи о подморницама пете генерације, које ће се градити после 2017. у Индији, на бази заједничке фирме, по аналогији са ракетама „Брамос“.

Када је реч о томе да се у руској флоти користе дизел-подморнице са енергетским уређајем независним од ваздуха, стручњаци предвиђају да ће оне вршити службу у Балтичком мору. Када ће нови мотори почети да раде на пројекту попут „Ладе“ (подморница четврте генерације која је планирана за 2016), још увек се не зна. Реч је о томе да је „Лада“, као експериментални пројекат нове генерације 1990-их година био оптерећен иновационим радовима. У њега је било унето 127 модела и типова нове технике за подморнице. „У суштини, то је од подморнице направило експериментални полигон, што је свело на минимум могућност да се тестирања заврше“, рекао је за „Руску реч“ Роман Троценко, бивши председник Уједињене бродоградитељске корпорације Русије. У целини узев, ненуклеарне подморнице које су произведене у Русији изузетно су тражене од стране иностраних наручилаца, захваљујући конкурентним ценама и квалитету технолошких пројеката.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“