Стратешке нуклеарне снаге Русије биће у потпуности обновљене до 2020.

Нуклеарна подморница „Јуриј Долгоруки“. Извор: ОАО СЕВМАШ.

Нуклеарна подморница „Јуриј Долгоруки“. Извор: ОАО СЕВМАШ.

Војна претња у виду ширења НАТО-а на исток приморава Русију да модернизује своје стратешко нуклеарно наоружање. Направљени су нови типови балистичких ракета, усавршава се стратешка авијација, граде се подморнице, обнавља се систем контроле космичког простора.

Москва појачава темпо обнове групације стратешких нуклеарних снага за одвраћање. Потпуна обнова групације треба да буде завршена до 2020. То је 22. септембра изјавио потпредседник Владе Русије Дмитриј Рогозин, који је одговоран за војно-индустријски комплекс Русије.

Ојачати нуклеарни штит

Ако је ‘Першинг-2’ из Немачке до Москве летео 7-10 минута, онда ће нове противракете из прибалтичких држава покрити ову раздаљину за дупло краће време. Руски систем ПРО ће у таквим временским интервалима једноставно бити беспомоћан да било шта уради.

Виктор Јесин, бивши нечелник Главног штаба Ракетних јединица стратешке намене РФ

Русија данас има превише повода за бригу. „Размештање америчког система ПРО у Пољској, Румунији, а могуће и у прибалтичким земљама, директна је претња безбедности Русије“, саопштио је за „Руску реч“ Виктор Јесин, бивши нечелник Главног штаба Ракетних јединица стратешке намене. „Присуство противракета у овим земљама омогућује да САД реализује план такозваног ‘муњевитог удара’. Његова суштина се састоји у могућности максималног приближавања противракете до лансирних уређаја балистичких ракета потенцијалног противника и спречавању њиховог лансирања. Ако је ‘Першинг-2’ из Немачке до Москве летео 7-10 минута, онда ће нове противракете из прибалтичких држава покрити ову раздаљину за дупло краће време. Руски систем ПРО ће у таквим временским интервалима једноставно бити беспомоћан да било шта уради.“

То је један од разлога зашто Москва жели што пре да модернизује и свој нуклеарни штит.

У плану развоја стратешких нуклеарних снага учињен је озбиљан корак у вези са стварањем нових типова балистичких ракета. Например, РС-26 „Јарс“. На ракетама постоје хиперзвучне маневришуће нуклеарне бојеве главе од више блокова. Сваки блок има свој систем за навођење и може да савлада било који систем НПРО. У плану је да се „Топољ“ и „Топољ-М“, мобилни ракетни системи и базирани у силосима, потпуно замене овим ракетама. То је укупно 186 ракета.

Нова војна доктрина

У току је и опсежан развој поморске компоненте стратешких нуклеарних снага за одвраћање. У Русији је почела масовна изградња бродова нове генерације типа „Бореј“ из пројекта 955. Они треба да постану основа поморске компоненте нуклеарне тријаде Русије. Сходно државном програму наоружања, Ратна морнарица треба до 2020. да добије осам нуклеарних подморница са балистичким ракетама из пројекта 955. Свака од њих носиће 16 балистичких ракета „Булава“.

У стратешкој авијацији одвија се планска модернизација авионске опреме носача ракета Ту-160 и Ту-95. Сваки од 66 тешких бомбардера добиће нове системе за управљање, навигацију, као и нишанске системе. То ће омогућити да се бомбардери не користе само за решавање проблема нуклеарног одвраћања, већ и за наношење ракетних и бомбардерских удара конвенционалним средствима.

„У новој доктрини националне безбедности, која се данас спрема за објављивање у вези са промењеним изазовима безбедности Русије, неће бити одредбе о наношењу превентивног нуклеарног удара у случају настанка претње безбедности нашој држави“, каже за „Руску реч“ бивши начелник Генералштаба руске армије Јуриј Балујевски. Међутим, без обзира на то, Москва себи оставља право да поседује, а у случају потребе и да примени нуклеарно оружје.“

Заштитна реакција

Да би се то и урадило у савременим условима, није довољно само поседовати балистичке ракете, подморнице и бомбардере. Потребан је поуздани систем за контролу космичког простора, за упозорење о лансирању ракета и управљање сопственим нуклеарним снагама. У оквиру државног програма за наоружање до 2020. Русија је по ободу својих граница већ разместила мрежу станица за рано упозорење на лансирање ракета типа „Вороњеж“.

Прва таква станица размештена је код Санкт Петербурга. Тиме је војска одмах добила могућност да „види“ све што се догађа у ваздуху и космосу од обале Марока до Шпицбергена (архипелаг у Северном леденом океану), а по домету - до источне обале САД. Друга станица је уведена код Армавира. Она прати све што се догађа на деоници од Северне Африке до Индије. Радарска станица омогућује да се контролише простор на удаљености преко 4 хиљаде километара. Изградњом станице у Калињинградској области затворен је западни сектор. У скорије време биће предат објекат у Иркутској Области који ће моћи да „покрије“ простор од Кине до западне обале САД.

Како је за „Руску реч“ изјавио командант Ракетних јединица стратешке намене генерал Сергеј Каракајев, њему потчињене јединице су прешле на нови, потпуто дигитални систем управљања. То повећава стабилност система у случају нуклеарног сукоба.

„Демонстрација мишића је више заштитна реакција, него жеља да се неко уплаши“, убеђен је Вадим Козјуљин, професор Академије војних наука. „И Москва и Вашингтон врло добро знају и схватају степен одговорности за поседовање, као и опасности од примене нуклеарног оружја. У супротном, две стране не би селе за преговарачки сто у вези са питањем очувања Споразума о ликвидирању ракета средњег и мањег домета. Мислим да ће у области стратешког наоружања такође превладати разборитост.“

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском