Земље у развоју траже приступ руским војним технологијама

Русија разматра могућност покретања заједничке производње оружја и са Бразилом. На слици: Панцир-С1. Фотографија: Виталиј Кузмин.

Русија разматра могућност покретања заједничке производње оружја и са Бразилом. На слици: Панцир-С1. Фотографија: Виталиј Кузмин.

Русија је изразила спремност да свом партнеру у БРИКС-у, Јужноафричкој Републици, пренесе војне технологије. Земље у развоју не желе више да буду само купци руског оружја. Осим готових производа оне би од Русије хтеле да добију и технологије за њихову производњу. То Русију наводи да све више користи офсет аранжмане, код којих постоји важан услов да се део средстава од уговорене суме инвестира у економију земље-увозника.

Русија је изразила спремност да свом партнеру у БРИКС-у, Јужноафричкој Републици, пренесе војне технологије. То је на међународној војној изложби „Africa Aerospace and Defence 2014“, која је одржана средином септембра у Преторији, изјавио шеф делегације Федералне службе за војнотехничку сарадњу (ФСВТС) Андреј Фомин. „Веома смо заинтересовани да развијамо војнотехничку сарадњу са Јужноафричком Републиком. Осим испорука готових производа, Русија је спремна да сарађује и у сфери преноса одбрамбених технологија“, изјавио је он.

Сарадња у сфери одбране: од заједничких предузећа до преноса технологије

Притом није наведено какве је конкретно технологије Русија спремна да подели са Јужноафричком Републиком. Међутим, изјава руског званичника сведочи о томе да све већи број земаља пристаје на потписивање уговора о набавци војне технике само у случају постојања офсет аранжмана, који за Русију у сфери војнотехничке сарадње постају уобичајена пракса. Преко ових споразума земље у регионима који се интензивно развијају, као што су Југоисточна Азија, Латинска Америка и Африка, заједно са моделима руског наоружања добијају право да врше поправку оружја, да га монтирају на својој територији, као и да га производе на основу лиценци, а у одређеним случајевима и да га поново извозе под својом фирмом.

Владе САД и Европске уније, Светска трговинска организација и неке НВО више пута су критиковале офсет аранжмане као „непоштену праксу“.

Офсет аранжман се у већини случајева склапа паралелно са главним уговором о набавци скупе високотехнолошке робе. Услови оваквог споразума по правилу подразумевају да на територији државе која купује производ буде покренута заједничка производња на основу оригиналне технологије, да компанија која продаје производ учествује у важним пројектима у сфери техничког развоја, у изградњи инфраструктуре или, ређе, да директно инвестира у економију земље купца.

Кремљ одлично схвата да оваква врста војнотехничке сарадње све више добија на значају. На заседању Комисије за војнотехничку сарадњу, које је одржано у априлу ове године, Владимир Путин је изјавио да морамо научити да користимо савремене финансијске и маркетиншке инструменте, између осталог и извоз на основу различитих варијанти офсет аранжмана.

Како је ову ситуацију за „Руску реч“ прокоментарисао независни војни стручњак Владимир Кључников, склапање офсет аранжмана практикује се свуда у свету. Примена оваквих договора доводи до повећања тржишта и „везује“ купца за одређену техничку робу.

Данас све земље теже да добију директан приступ техничкој документацији, а руска политика у овој сфери подразумева оснивање заједничких предузећа са оним земљама које набављају оружје, објашњава стручњак. „Наши производни капацитети су данас у потпуности искоришћени, па заједничка предузећа омогућавају да се капацитети растерете, док наши људи одлазе у иностранство да раде. Тако да је за нас ово исплатива и перспективна опција“, каже Кључников.

Офсет аранжмани повећавају тржиште

Могућност покретања заједничке производње разматра се и са Бразилом. Државна корпорација „Ростехнологије“ и највећи произвођач наоружања у Бразилу „Odebrecht Defensa e Technologia“ су још 2012. потписали меморандум о технолошком партнерству. Сарадња подразумева заједничке пројекте и оснивање заједничког предузећа за производњу хеликоптера, средстава ПВО, морнаричке технике и других производа.

Москву је прошле године посетила бразилска делегација, која је водила преговоре не само о могућој набавци противавионског ракетно-топовског система „Панцир“ и преносивог ракетног система „Игла“, већ и о успостављању њихове лиценциране производње у склопу највећег бразилског произвођача наоружања уз могућност да се руско оружје продаје трећим земљама.

Према речима генералног директора и главног конструктора Конструкционог бироа за машиноградњу Валерија Кашина, пренос технологија за производњу наоружања као што је преносиви противавионски ракетни систем налази се под строгом контролом, али Бразил има шансе да добије дозволу да ракетне системе које произведе продаје трећим земљама.

Док офсет аранжмани приликом склапања споразума између Русије и Бразила још увек нису предуслов, него само могућност, у Индији, која је главни партнер Русије у сфери војнотехничке сарадње, они су обавезни и законски прописани од 2005. Према тамошњем законодавству, приликом потписивања војног уговора вредног преко 49,4 милиона долара продавац је дужан да на овај или онај начин у економију Индије реинвестира најмање 30 процената укупне вредности споразума. Индија намерава да вредност склопљених офсет споразума током наредних неколико година повећа на десет милијарди долара.

У складу са међудржавним споразумима реализован је пренос Републици Индији лиценци и техничке документације за производњу авиона Су-30МКИ (најзначајнији актуелни пројекат војнотехничке сарадње) и мотора за авионе РД-33 и АЛ-31, с тим што Русија приликом њихове производње пружа техничку подршку. У току су и радови на производњи ракета Брамос и ловачких авиона пете генерације.

Међутим, стручњаци сматрају да се руско-индијска војнотехничка сарадња налази на прагу великих промена. Како је за „Руску реч“ прокоментарисао главни уредник војног часописа „Арсенал“ Денис Кунгуров, Индија ће досадашњу стратегију великих набавки совјетско-руске технике променити у корист западних партнера на челу са САД и њеним савезницима. САД су спремне да Индији понуде савремену војну технологију последње и претпоследње генерације, као и технологије навођеног наоружања од свог партнера – Јапана. Западни партнери су спремни да Индији предају комплетну документацију за заједничку производњу високе технологије. Русија данас губи у овој конкурентској борби, јер није спремна да преда технолошки пакет за самосталну производњу у оквиру низа заједничких пројеката, објашњава Кунгуров.

Озакоњени мито?

Међутим, владе САД и Европске уније, Светска трговинска организација и неке НВО више пута су критиковале офсет аранжмане као „непоштену праксу“, јер овакви споразуми нарушавају структуру тржишта наоружања и представљају својеврстан „легалан“ мито који примењују извозници наоружања.

„Офсет аранжмани нису довољно ефикасни нити исплативи. Они могу да отворе нова тржишта, али, како продавац не би био на губитку, потребно је велико трговачко умеће и уиграност“, рекао је за „Руску реч“ научни сарадник Центра за анализу стратегија и технологија Михаил Барабанов. По његовом мишљењу, офсет уговори крше правило о слободној трговини.

Осим тога, са развојем светског тржишта наоружања и број обавеза које офсет уговором преузима извозник биће све већи. Купци оружја постављају нове услове, желећи да помоћу ове врсте уговора ојачају своју економију, а њихови захтеви који се односе на садржај офсет уговора из године у годину постају све већи. Тако да ће на основу прогнозе западних аналитичких агенција укупна вредност офсет уговора до 2016. достићи цифру од око 500 милијарди долара.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“