Дуг пут ка „руском оперативном систему“

У целој Русији, па и у државним установама, широко је распрострањен систем америчке компаније „Мајкрософт“ чији је код потпуно затворен. Извор: Reuters.

У целој Русији, па и у државним установама, широко је распрострањен систем америчке компаније „Мајкрософт“ чији је код потпуно затворен. Извор: Reuters.

Русија жели да се реши „компјутерске зависности“ од Запада. Идеја о стварању националног оперативног система у Русији појавила се пре 4 године, али по том питању није дошло до значајнијег развоја због финансијских потешкоћа и промене приоритета у Министарству телекомуникација и медија РФ. Експерти сматрају да Русија у том погледу треба активније да сарађује са Кином.

У Русији је идеја о стварању националне софтверске платформе постала актуелна пре четири године. Управо тада су власти почеле да употребљавају израз „руски оперативни систем“.

Председник и генерални конструктор Научнотехничког центра информационих технологија „Роса“ Владимир Рубанов објашњава: „Имати сопствене софтверске производе у свим критичним сегментима значи решити питање националне безбедности у погледу технолошке независности и дигиталног суверенитета“.

Александар Жмурко, председник Руске асоцијације слободног софтвера каже да је данас у РФ широко распрострањен систем компаније „Мајкрософт“ чији је код потпуно затворен. То значи да тај систем може имати свакојаке „уметке“ који представљају ризик за информациону безбедност на нивоу целе земље. Технички гледано, произвођач може једноставно да искључи све рачунаре или да пошаље некакво саопштење свим корисницима. Другим речима, рачунар са оперативним системом Windows може се искористити као средство за пропаганду. Према томе, заиста постоји потреба за стварањем сопственог оперативног система. У склопу политике усмерене на отклањање зависности од западног софтвера Русија би могла да сарађује са партнерима из Кине, сматрају експерти.

На бази слободног софтвера или „од нуле“?

Имати сопствене софтверске производе у свим критичним сегментима значи решити питање националне безбедности у погледу технолошке независности и дигиталног суверенитета.

Владимир Рубанов, „Роса“

Оперативни систем се може створити на два начина. Може да се разради на бази већ постојећих система са отвореним кодом и слободним лиценцама, или да се читав код направи од почетка. Прва варијанта је бржа и безбеднија, јер ће у круговима професионалних програмера лако бити откривено све што представља ризик за информациону безбедност. Главна предност друге варијанте је у томе што приликом стварања система „од нуле“ његово језгро може бити затворено, а самим тим и заштићено, јер нико не би могао да му приступи. Поред тога, програмирање „од нуле“ омогућава да се узму у обзир туђе грешке које се у постојећим системима већ више не могу исправити.

Званичан став

Та идеја је касније преточена у конкретан план и ушла је у државни програм „Информационо друштво (2011-2020)“. У одељку „Национална софтверска платформа“ не говори се само о засебном оперативном систему, него и о програмирању читавог спектра компатибилног корисничког софтвера. Тада је било одлучено да федерални органи извршне власти и федералне буџетске институције од 2011. до 2020. пређу на слободни софтвер. Било је планирано да се издвоји 490 милиона рубаља за стварање Националне софтверске платформе, а одговорност за пројекат припала је Министарству телекомуникација и медија.

Међутим, тим овог министарства потпуно је смењен у мају 2012. Министар је постао Николај Никифоров. Он је раније био министар информатизације и телекомуникација Републике Татарстан. Бивши министар Игор Шчогољев био је иницијатор пројекта програмирања и дистрибуирања Националне софтверске платформе. После смене његовог тима овај програм је замрзнут.

Руска асоцијација слободног софтвера је 2012. написала чак и отворено писмо Министарству телекомуникација и медија, у коме је изразила забринутост због тога што се одлука владе не извршава, али није било никакве реакције.

Приоритети се мењају

У вези са заоштравањем политичке ситуације и забраном увоза појединих производа из Европе и САД данас се у Русији све чешће говори о замени увозне робе домаћим производима у свим сегментима, као и о потреби за стварањем сопственог оперативног система. Руски медији су јављали чак и да Министарство телекомуникација и медија планира да уведе порез од 10% произвођачима софтвера, те да ће од тих средстава бити формиран фонд за финансирање програмирања домаћег софтвера којим би био замењен увозни. Међутим, у самом министарству та информација није потврђена. По мишљењу Александра Жмурка, препрека у овом случају може бити чињеница да се проблему не приступа системски, јер је поред програмирања оперативног система потребно и читаво мноштво компанија које ће вршити услуге везане за интеграцију и подршку тог система, као и корисничког софтвера, а такође услуге обучавања корисника.

Експерти сматрају да би по том питању Русија могла активирати контакте са својим источним суседом. „Кина је моћна земља и доследно спроводи политику отклањања зависности од западног софтвера, у чему ће свакако имати успеха“, сматра Владимир Рубанов. „Русија и Кина треба да сарађују у тој области. Недавна посета министра телекомуникација и медија РФ Кини представља конкретан корак у том правцу.“

Александар Жмурко се слаже са колегом, али скреће пажњу на један важан моменат. По његовим речима, кинеске софтверске компаније су већ покушавале да створе сопствени оперативни систем на бази Linux-а под називом Red Flag, али се испоставило да је лоби западних компанија јачи, јер су оне спустиле цену својих производа и тако сачувале монопол на кинеском тржишту. Према томе, један од фактора успеха у овој иницијативи поред финансирања треба да буде и јака политичка воља власти, сматра експерт.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“