Сунце које пржи непријатеља

Тешки ракетни бацач (ТОС-1А) „Припека“, познат и под незваничним називом „Буратино“ („Пинокио“), који термобаричким и запаљивим пројектилима уништава лаке оклопне циљеве, живу силу и противничке бункере, активно је коришћен од стране руске армије током борбених дејстава у Чеченији и Авганистану.

Ватрено крштење

Према речима војног историчара Олега Ковшара, главног уредника интернет-пројекта „Војени рубеж“, отпор побуњеника током јуриша на поједине делове Грозног и села Комсомољско био је сломљен пре свега захваљујући прецизним ударима пројектила ове борбене машине.

Видео: Војници први пут употребили ракетни бацач „Пинокио“

„ТОС-1 је оригинални образац оружја које у себи обједињује карактеристике и борбене могућности вишецевних бацача ракета, тешког пламенобацачког система, тенка-пламенобацача и јуришног тенка“, рекао је за „Руску реч“ независни војни стручњак, војни историчар Алексеј Хлопотов.

Искуство савремених ратова и конфликата још почетком 1980-их је совјетским војницима доказало да постоји потреба за специјализованим тенком са наоружањем високе моћи, ради непосредне подршке пешадији.

За разлику од вишецевних бацача ракета, тешки ракетни бацачи треба да дејствују на предњем крају одбране и да уништавају тачкасте циљеве противника, утврђења, оклопну технику у заклонима и сл. Такви системи треба да буду заштићени исто као и тенкови.

„Због тога његову базу чини модернизовано подвожје тенка Т-72, а оригинални руски термобарички пројектили вишеструко су повећали ватрену моћ ТОС-а“, резимирао је Алексеј Хлопотов.

Тешки ракетни системи су своје ватрено крштење прошли у Авганистану, крајем рата током борбених дејстава у кланцу Саланг и у Чарикарској долини.

„Тешки ракетни бацачи су излазили на положаје, наносили ударе и брзо се враћали назад, извлачећи се из противничке ватре. Термобарички пројектили су у планинама доказали своју високу ефикасност“, рекао нам је Олег Ковшар. Међутим, управо у Авганистану се испољио и главни проблем ТОС-а.

Проблем је решен

Пројектили су летели на релативно малој удаљености, тако да је противник могао да уништи тешки ракетни бацач ватром из бестрзајног противтенковског оруђа, а понекад и из бацача граната. Према неким подацима, посаде чак нису ни пуниле бацаче потпуним борбеним комплетом, крајње лансирне цеви су остављане без пројектила, из бојазни да ови могу детонирати уколико би били погођени, објаснио је Ковшар. „Главна заштита ТОС-а била је брзина наношења удара, његова висока прецизност и моћна муниција, што је дозвољавало да се за кратко време уништи противник“, рекао је експерт.

Како за „Руску реч“ каже један официр који је током борбених дејстава у Чеченији с пролећа 2000. учествовао у јуришу на село Комсомољско (тада је и видео дејства тешког ракетног бацача док наноси ударе), борбена возила и снајперисти су покривали „Буратина“. Тако су ометали противничку узвратну ватру по њему.

„Данас, када је домет гађања система повећан до 6000 m, ми ‘Буратина’ гарантовано можемо одвући од ватре из стрељачког оружја и ручних противтенковских бацача граната. Истина, као претња остају још и противтенковске вођене ракете, али док посада нанишани и изведе лансирање, ТОС стиже да уништи циљеве и да се извуче из ватре“, рекао је за наше издање представник Министарства одбране који је упознат са ситуацијом.

„Припека“ ће се борити и са ИГИЛ-ом („Исламска држава Ирака и Леванта“)

Више о руској војсци

Поред Оружаних снага Русије, овакви ракетни бацачи данас постоје и у наоружању Казахстана, Азербејџана, а судећи по недавним фотографијама из Ирака, руски произвођачи су прве „Припеке“ већ дали националним оружаним снагама ове земље, која се сада бори против припадника ИГИЛ-а.

„У примени тешког ракетног бацача посебну пажњу заслужује искуство Казахстана, који је ове системе купио заједно са руским борбеним возилима за подршку тенкова - БМПТ. Ова возила покривају тешке ракетне бацаче када ови наносе ударе по непријатељским положајима, а затим обављају чишћење циљева који су преостали после ватреног јуриша“, рекао је Алексеј Хлопотов.

По мишљењу експерта, оружане снаге Азербејџана, а можда и Ирака највероватније ће узети у обзир казахстанско искуство у примени тешких ракетних бацача. У Оружаним снагама Русије тешки ракетни бацачи се налазе у наоружању ракетобацачких јединица у саставу бригада АБХО, као и оваквих самосталних батаљона.

Росијскаја газета. Сва права задржана.