Тајанствени лавиринти руског Севера

Истраживачки организације „Космопоиск“ су почетком октобра ове године завршили експедицију на Колско полуострво на крајњем северозападу Русије, где је откривено више од пет тајанствених камених лавирината. Неки од тих археолошких споменика настали су две хиљаде година пре нове ере. Дакле, старији су од египатских пирамида. Наука ове тајанствене лавиринте повезује са религијским представама народа Севера. Међутим, директор „Космопоиска“ Вадим Чернобров и његова екипа жели да докаже да су лавиринти имали другу намену: они верују да су камене шаре лавиринта древним морепловцима служиле као нека врста „светионика“.

Откуд кругови?

До најпознатијег лавиринта изнад поларног круга Русије може се стићи пешице из градића Кандалакша на југу Колског полуострва (крајњи северозапад Русије, 1296 километара северно од Москве). Стаза води кроз борову шуму, а волонтери локалне еколошке организације поставили су путоказе до лавиринта да туристи не би залутали.

Древни градитељи су лавиринт изградили на полуострву савршено кружног облика. Пролази лавиринта грађени од камена зарасли су у траву и маховину. Да је ово место јединствено сведочи велика плоча са натписом да је тај археолошки споменик настао две хиљаде година пре нове ере.

Исти такви лавиринти или, како их научници зову, „вавилони“, налазе се на обали Белог и Баренцовог мора, у скандинавским земљама и на Британским острвима. Њихова намена још увек није тачно утврђена. Научници су се по том питању поделили у два табора. Једни сматрају да су лавиринти коришћени у шаманским обредима. Други верују да су „вавилони“ имали практичну намену: могли су да служе за риболов или као оријентири за морепловце.

„Морепловцима је било потребно да обележе места где су могли безбедно да пристану, као и места одакле су од обале могли да се отисну на отворено море“, сматра Вадим Чернобров. „Због страха од олуја у древна времена људи су се трудили да плове дуж обале, али на многим местима су скраћивали пут пловећи кроз заливе или по отвореном мору. Лавиринти су били путокази који су древним морепловцима показивали пут дуж обале.“

Хипотезе и докази

Да би доказали своју теорију, учесници експедиције су детаљно испитали древне лавиринте. Покушали су да утврде на којој удаљености су били видљиви са мора. По мишљењу Вадима Черноброва, лавиринти су били кружног облика како би морепловци могли да их виде са удаљености од неколико километара током целог поларног дана, без обзира на положај сунца.

За време експедиције истраживачи су више пута приметили да се лавиринт никада не налази у сенци стена или дрвећа, већ га сунчева светлост увек обасјава. Зато се као контраст истиче у оскудном поларном пејзажу. Занимљиво је да је лавиринт видљив и данас, иако је обрастао маховином и лишајем. Контуре лавиринта се јасно виде чак и зими, под снегом дебљине 10 до 20 центиметара. Када би нападало још више снега пловидба се прекидала до пролећа.

У научним круговима оваква хипотеза истраживача из „Космопоиска“ не наилази на одобравање. Већина научника сматра да су се „вавилони“ користили у древним верским обредима: на пример, у обредима којима се призивао богат улов рибе. Шаре кружног облика могле су да служе као „путокази“ у царство мртвих који су душу умрлог спречавали да се врати у свет живих.

Верзију према којој су тајанствени лавиринти били оријентири за морепловце научници сматрају лаичком. „Могу ли присталице такве хипотезе да наведу бар један историјски извор у коме неко од морепловаца прича о томе како му је лавиринт помогао да се оријентише? Највероватније да не могу. Такви извори мени нису познати, а наука мора да се ослања на историјске податке“, објашњава научни сарадник Мурманског обласног завичајног музеја Константин Коткин.

Богат улов у лавиринту

У научним чланцима и студијама посвећеним лавиринтима наилазимо на још једну хипотезу. Пошто су „вавилони“ саграђени поред мора, на местима богатим рибом, древни људи су их можда користили за риболов. Риба је упадала у компликовани лавиринт за време плиме и није могла да исплива из њега када наступи осека. У ову хипотезу такође мало ко верује.

По мишљењу Коткина, да би се тако ловила риба, било би потребно саградити много лавирината на малом растојању, као што рибари постављају мреже. То је, наравно, неизводљиво.

Спорно је и питање када су лавиринти настали. Научници су средином 20. века њихову старост процењивали на 4 хиљаде година. Савремени истраживачи тврде да су камени лавиринти настали знатно касније.

„Научници се још увек нису усагласили око старости и намене лавирината. Прецизних одговора на ова питања засада нема“, каже Коткин. „Сами лавиринти нам не откривају ништа, па је веома тешко прикупити поуздане доказе и зато постоје различите претпоставке. Најважније је да се све хипотезе заснивају на већ провереним чињеницама. У сваком случају, лавиринти су несумњиво драгоцени археолошки објекти који говоре о јединственој прошлости руског Севера.“

Росијскаја газета. Сва права задржана.