„Перфторан“, крв за извоз

„Перфторан“ се састоји од флуороугљеника који могу да врше функцију размене гасова као природна крв. Извор: Всеволод Тарасевич / РИА „Новости“.

„Перфторан“ се састоји од флуороугљеника који могу да врше функцију размене гасова као природна крв. Извор: Всеволод Тарасевич / РИА „Новости“.

„Перфторан“ је изузетно ефикасна замена за крв која се производи у Русији. Он се данас извози у земље Европске уније, Кину, Индију и Латинску Америку. Он одговара свакој крвној групи и не преноси болести. Препарат се појавио на тржишту пре само неколико година, мада су га совјетски научници изумели још крајем 1970-их.

„Перфторан“, или „плаву крв“ Русија извози широм света. Овај препарат су изумели совјетски научници под руководством Феликса Белојарцева крајем 1970-их, али је његова производња почела тек пре неколико година. Лек је из непознатих разлога био забрањен у СССР-у, а његов творац је после хајке у медијима и претреса у кући по званичној верзији „извршио самоубиство“.

„Перфторан“ је делотворнији од традиционалних кеса за трансфузију са концентрованим еритроцитима, јер не преноси болести и одговара свакој крвној групи.

„Перфторан“ је поново постао актуелан пре десетак година, када је америчка компанија „Alliance Pharmaceutical“, која се бави сличним пројектом, после сопствене експертизе овог лека скренула пажњу на квалитет руског препарата. Чим је „Перфторан“ признала једна од највећих међународних компанија, одмах се повећало интересовање за њега на глобалном тржишту. Тада је препарат почео да се извози, најпре у земље Заједнице независних држава и Источне Европе, а затим и у Европску унију, Кину и Индију. Његова „светска турнеја“ заокружена је када су почеле да га наручују САД и Латинска Америка.

Од чега се прави „плава крв“?

„Перфторан“ се састоји од флуороугљеника који могу да врше функцију размене гасова као природна крв. Он се обогаћује специјалним додацима чија количина зависи од индивидуалних особености болесника.

Препарат се производи у подмосковском граду Пушчину, у научноистраживачком институту у коме је радио Феликс Белојарцев. „Ми извозимо ‘Перфторан’ у неколико десетина земаља, и то је стабилан процес. Пратимо сличне пројекте у Европи и САД, али не сарађујемо са страним колегама по овом питању“, каже Игор Маслеников, генерални директор научно-производног предузећа „Перфторан“. Он није желео да каже у којим количинама се препарат производи и извози, рекавши да је то пословна тајна.

Лекари сматрају да је „Перфторан“ делотворнији од традиционалних кеса за трансфузију са концентрованим еритроцитима, јер не преноси болести и одговара свакој крвној групи. За разлику од крви давалаца, овај препарат се може 5 пута замрзавати и одмрзавати, а рок трајања му је до две године, док се концентровани еритроцити могу користити само месец и по дана. 

„‘Перфторан’ је изванредно средство за одржавање животних функција органа и ткива. Он боље од других препарата транспортује кроз организам гасове и друге материје“, истиче Рубен Ајрапетјан, специјалиста за ендоваскуларну хирургију Московског обласног научноистраживачког клиничког института. Он, међутим, додаје да је веома скупа примена препарата као замене за крв у ситуацијама где је дошло до губитка велике количине крви и где је потребна хитна трансфузија.

Сувише скуп?

За разлику од крви давалаца, „Перфторан“ се може 5 пута замрзавати и одмрзавати, а рок трајања му је до две године, док се концентровани еритроцити могу користити само месец и по дана.

Можда је управо цена трансфузије крви разлог што у руским медицинским круговима „Перфторан“ није толико популаран као крв добровољних давалаца. По речима Рубена Ајрапетјана, само прва трансфузија за једног пацијента кошта око 50 хиљада рубаља (преко 1200 долара). То значи да би једна руска болница морала трошити десетине милиона рубаља (преко 240 хиљада долара) месечно, с обзиром на просечан број трансфузија.

„То је свакако економски веома нерентабилно, и зато се чешће користе врло једноставни и јефтини раствори, који одлично врше функцију замене за крв, јер је организму за одржавање нормалног функционисања потребно око 10% уобичајене количине шећера“, истиче Ајрапетјан. „Другим речима, сваки адаптирани раствор успешно замењује крв. Што се „Перфторана“ тиче, он је одличан код хроничних обољења, код дуготрајног лечења и рехабилитације организма после губитка велике количине крви. У тим ситуацијама он се показао као изванредан преносилац неопходних материја.“

Лекари, међутим, кажу да се ситуација брзо мења, с обзиром на недостатак крви добровољних давалаца који се појавио откако је даваоцима укинута новчана надокнада. „Власти су хтеле да уштеде, али нису рачунале на то да су даваоци крви у Русији најчешће студенти, средњошколци и људи из сиромашних породица“, кажу за „Руску реч“ радници Централне московске станице за трансфузију. „Они дају крв да би добили новац, а не из некаквих благородних побуда, мада и таквих има доста. Откако је закон ступио на снагу количина крви коју добијамо од давалаца смањена је за 20-25%.“

Да би се ситуација са крвљу побољшала општинске власти у многим регионима почеле су делимично да надокнађују даваоцима финансијске губитке. Недостатак крви одразио се на ситуацију у медицини. Министарство здравља је за неколико година повећало куповину замене за крв за преко 72%. За те потребе је 2007. утрошено 29 милијарди и 700 милиона рубаља (око 7 милиона долара), а 2011. је та сума износила 51 милијарду и 300 милиона рубаља (преко 12 милијарди долара). Према подацима компаније „BusinesStat“, производња замене за крв ће се у периоду 2012-2016. повећати на 53 милиона и 200 хиљада паковања. Па ипак, „Перфторан“ није на првом месту по популарности, пре свега због високе цене.

Росијскаја газета. Сва права задржана.