Бродови-тигрови и подморнице-пиране

Војно-поморски салон „Euronaval-2014“ био је скромнији него 2012. Извор: AFP/East News.

Војно-поморски салон „Euronaval-2014“ био је скромнији него 2012. Извор: AFP/East News.

На међународном салону морнаричке технике и наоружања „Euronaval-2014“ који се одржава у Паризу, „Рособоронекспорт“ први пут у иностранству приказује бродове и подморнице које ни по чему не заостају за својим западним еквивалентима. Штавише, у низу пројеката Русија је на првом месту.

Наступ Централног поморског пројектантског бироа „Алмаз“ на међународном салону морнаричке технике и наоружања „Еуронавал-2014“ у Паризу изазвало је праву сензацију. Генерални директор и конструктор „Алмаза“ Александар Шљахтенко је у интервјуу за „Росијску газету“ рекао:

„За ово што ми данас радимо заиста не постоје еквиваленти у свету. На салону се може видети приличан број брзих бродова са малим депласманом. Али, треба истаћи: што је већа брзина брода, то је теже и компликованије његово опслуживање, а самим тим то се односи и на борбену намену.

„Наиме, при великим брзинама долази до ефекта 'даске за прање веша' – брод као да јури по камењу, а то је на дуже време тешко издржљиво, како за људе, тако и за механику.

„А ми смо направили механизовано дно, уз коришћење авијационих технологија. Наш патролни чамац-пресретач 'Собољ' данас има брзину од 52 чвора, не сметају му таласи и опремљен је моћним наоружањем. При огромној брзини и по великим таласима он се креће као аутомобил по ауто-путу. Даљина пловидбе му је 700 миља, аутономија износи пет дaна и ноћи. То је наш понос. Ни на Западу, ни на Истоку не постоји ништа слично.

„То потврђује и изложба 'Euronaval-2014'. Ратна морнарица и ФСБ за своју обалску стражу наручују ове чамце у великој количини. Извозни потенцијал им је такође велики.

„Наш други понос је корвета 'Тигар' из пројекта 20382. Призната је за трећу на ранг-листи најбољих корвета 21. века. Пројекат 'Тигар' је ван сваке сумње напредни савремени брод. Он има моћно и избалансирано наоружање, довољно комфорне услове за посаду и одличне квалитете за пловидбу морем.

„Од њега је у нашој земљи почела ера изградње бродова нове генерације. Најбољим корветама на свету опремили смо пре свега Ратну морнарицу Русије, а то је и најважније. Четири брода су већ ушла у састав Балтичке флоте.

„'Тигрове' сада нудимо за извоз. У свету расте интересовање за њих. Ови бродови на себи имају 8 крстарећих ракета 'Уран' и 8 крстарећих ракета 'Калибар' или 'Јахонт'ПВО се састоји од ракетно-топовских система 'Каштан', ракетних система 'Палма', 'Игла' и 'Риф'. Артиљеријско наоружање: брзометни топ калибра 100 mm и шестоцевне 30-милиметарске аутоматске пушке АК-630М. Корвете су још опремљене торпедним и антиторпедним системима.

„Постоји чак и противтерористички ракетни бацач ДП-64. Брод на себи може имати и противбродски хеликоптер Ка-28 или хеликоптер за рано радио-локационо откривање Ка-31.“

„Пиране“ у флоти

Још једна сензација на салону „Euronaval-2014“ су подморнице из Санкт Петербурга, производње КБ „Малахит“. Има их само две, али оне су се већ првог дана нашле у центру пажње.

Мале подморнице са крволочним називом ушле су у састав Балтичке флоте крајем 1980-их, да би одмах постале главобоља за војно-поморске снаге НАТО-а. Међутим, отписане су током следеће деценије, а затим и потпуно утилизоване.

Данас је у „Малахиту“ пројектовано неколико нових типова „Пирана“, на новом технолошком нивоу. То су диверзантске подморнице за поморске специјалне јединице, као и бробене „Пиране-Т“. Оне су пројектоване за плитке воде и максимално су аутоматизоване. Посада „Пиране“ има три члана, а „Пиране-Т“ – пет. По речима водећег конструктора Игора Каравајева, „Пираном-Т“ може управљати и један човек, до те мере је висок ниво аутоматизације . Осим тога, оне су веома тихе.

Наоружање „Пиране-Т“ подразумева два торпедна апарата од 533 mm, где могу бити смештене и крстареће ракете. Ту су још и спољни лансирни уређаји за торпеда калибра 324 mm. Има их шест. Осим тога, подморница носи осам мина.

У целини, војно-поморски салон „Euronaval-2014“ био је скромнији него 2012. Али ипак постоје интересантни новитети. Пре свега, то су концептуални пројекти бродова за ближу будућност, као и многобројни аутоматизовани подводни апарати без људске посаде. Сачувана је тенденција пројектовања бродова са минималном површином одраза.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“