Русија и космичке амбиције Латинске Америке
Руско-кубански заједнички пројекти у космичкој сфери потичу још од 1960-их. На слици: станица „Карибе“ на Куби. Извор: Александар Моклецов / РИА „Новости“.
Државна дума РФ је 22. октобра ратификовала споразум између Русије и Кубе о сарадњи у истраживању и коришћењу космичког пространства у мирнодопске сврхе. Закон је унет у Државну думу у јулу ове године, а сам споразум је потписан још 2013. у Хавани током званичне посете премијера Дмитрија Медведева Куби. Споразум се тиче заједничких пројеката у области геодезије, метеорологије, телевизијског и радијског емитовања, сателитске комуникације (укључујући постављање станицa за корекцију и мониторинг система ГЛОНАСС). Стране такође планирају заједничку разраду космичке технике и нових технологија.
Уклањање царинских баријера
Како се наводи у тексту споразума, сарадња ће обухватити широк спектар заједничких пројеката — од даљинског сондирања Земље из космоса до разраде технике и технологије у космичкој сфери и многим другим областима.
Текст документа се дотиче и питања заштите права на интелектуалну својину, регулисања спорова између страна у случају конфликта, питања одговорности и надокнаде штете.
Донета је одлука да се у циљу интензивнијег развоја заједничких космичких програма роба која је специјално намењена за употребу на заједничким пројектима приликом преласка царинске линије ослободи од царинских дажбина и пореза.
Историја сарадње
Руско-кубански заједнички пројекти у космичкој сфери потичу још од 1960-их. Кубанци су добијали податке о вишим слојевима јоносфере помоћу руских сателита, а у близини града Сантијаго де Куба изграђена је станица која је надгледала совјетске високоорбиталне научне сателите.
Поред тога, на Куби је у оквиру совјетско-кубанске техничке сарадње уз учешће совјетских стручњака била изграђена станица за космичку комуникацију „Карибе“. Она је постала један од елемената телекомуникационог система „Интерспутњик“, који је повезивао све телекомуникационе сателите социјалистичких земаља. Тај систем је постао други међународни систем сателитске комуникације на свету после система „Интелсат“.
Током 1980-их Куба је у космос послала свог првог космонаута у оквиру програма „Интеркосмос“ — био је то Арналдо Тамајо Мендез. Он је провео осам дана на совјетској орбиталној станици „Саљут-6“.
Након распада СССР-а заједничка сарадња у тој сфери (као и у многим другим) била је обустављена, али је, готово двадесет година касније, поново обновљена. Русија је још 2008. изразила намеру да помогне Куби да изгради свој сопствени космички центар. Како је за „Руску реч“ изјавио бивши директор „Роскосмоса“ Анатолиј Перминов, земље су намеравале да заједно употребе сателите за даљинско сондирање Земље, а центар на Куби је био потребан за обраду података добијених помоћу сателита. Ипак, данас се не зна ништа о стању овог пројекта.
У перспективи — ГЛОНАСС
Са Кубанцима су тада, током 2008, одржани прелиминарни разговори о руском сателитском навигационом систему ГЛОНАСС, пандану америчког система GPS. Како би повећала прецизност свог навигационог система, Русија тежи ка максималном географском ширењу позиција земаљских станица свог система, које добијају информације са сателита на геостационарној орбити. У намери да повећа број таквих станица на западној хемисфери, Русија води преговоре о њиховом размештању на територији земаља Латинске Америке. Споразум о размештању станица система ГЛОНАСС на Куби већ је ратификован. Ове године је одобрен нацрт закона о ратификацији споразума о космичкој сарадњи са Никарагвом, којим је такође уговорено постављање земаљских станица ГЛОНАСС-а на територији те земље. Преговори се воде и са Мексиком.
Латиноамеричким земљама које покушавају да реализују сопствене космичке програме неопходни су одговарајућа инфраструктура и технологије, а Русија је спремна да их уступи. Уз учешће руских научника већ је конструисан перуански сателит „Часки-1“, а руске ракете-носачи у орбиту већ лансирају аргентинске и уругвајске сателите.
Росијскаја газета. Сва права задржана.