Хеликоптер Ми-38, 100% made in Russia

Ми-38 је први хеликоптер који је у потпуности састављен од руских делова. Извор: РИА „Новости“.

Ми-38 је први хеликоптер који је у потпуности састављен од руских делова. Извор: РИА „Новости“.

Четврти предсеријски прототип средњег вишенаменског хеликоптера Ми-38 послат је у Москву на сертификацијска испитивања. Пошто је прошао сва потребна тестирања, очекује се да нови хеликоптер, који представља наду хеликоптерске индустрије у Русији, крене у серијску производњу.

Четврти експериментални образац новог вишенаменског хеликоптера Ми-38 завршио је серију вожњи по тлу (за време испитивања хеликоптери возе по полигону, без летења) и извршио први лет на летачко-експерименталној саници Казањског фабрике хеликоптера.

После тога се хеликоптер самостално упутио на летачко-опитну базу Московске фабрике хеликоптера „М. Л. Миљ“, ради припреме за сертификацијска испитивања, саопштава холдинг „Хеликоптери Русије“.

Од свог претходника, трећег прототипа Ми-38, четврти се разликује по систему напајања горивом, који је отпоран на ударе, као и по већим отворима за прозоре. Ипак, оно што је најважније код ова два експериментална обрасца – то су руски мотори: два турбоосовинска ТВ7-117В произведена у фабрици „Климов“. На тај начин је Ми-38 постао први хеликоптер који је у потпуности састављен од руских делова.

Слабо место

Мотори су били најслабије место новог руског хеликоптера. Првобитно је планирана монтажа мотора канадске фирме Pratt and Whitney. Са пројектовањем хеликоптера почело се још далеке 1988, када Русија није имала своје моторе за Ми-38. Постојао је уговор о испоруци ових мотора у деловима из Канаде, са потоњим састављањем и монтирањем у Русији.

Карактеристике Ми-38

  • брзина крстарења - 285 km/h
  • домет лета са теретом масе 3000 kg - 660 km
  • домет лета са теретом масе 5000 kg - 420 km
  • максимална узлетна маса - 15600 kg
  • максимална узлетна маса са теретом на спољној подвесци - 16200 kg
  • капацитет - до 3 путника

Прва два експериментална примерка Ми-38 узлетела су са канадским моторима. Међутим, после руско-грузијског конфликта 2008. Канађани су одбили да их испоручују, тако да су после годину дана изашли из пројекта. Канађанима је испоруке мотора у Русију забранио Стејт департмент САД, који није желео да се мотори уграђују на вишенаменске хеликоптере (који се, по жељи, могу користити и у војне циљеве).

Једини излаз био је у томе да се пројектује сопствени домаћи мотор, ради наставка програма Ми-38. У фабрици ОАД „Климов“ направљен је мотор ТВ7-117В.

„Његова снага је у старту већа за 300 коњских снага. Али, он је и тежи. Руски мотори покрећу се традиционално (помоћна погонска група), а канадски имају електрични старт“, рекао је за издање „Бизнис онлајн“ Игор Клеванцев, руководилац групе водећих инжењера за тестирање хеликоптера Ми-38.

Шансе на иностраним тржиштима

То што Ми-38 има домаћи руски мотор с којим хеликоптер неће зависити од иностраних делова обећава му добру перспективу, како на домаћем тржишту, тако и у иностранству. Нарочито ако се узме у обзир чињеница да међу хеликоптерима који имају узлетну масу од 16 до 20 тона, Ми-38 практично нема конкуренције. Једини инострани играч у категорији са овом тежином је хеликоптер AW101 компаније „Агуста Вестланд“.

Могући фактори успеха Ми-38 на иностраном тржишту могу постати његова носивост, домет лета, комфорно уређена унутрашњост хеликоптера, нова авионика и систем управљања.

По речима Вадима Лигаја, генералног директора Казањске фабрике хеликоптера, програм Ми-38 се успешно развија, а хеликоптер ће бити тражен у земљама ЗНД, Југоисточној Азији, Африци и Латинској Америци.

Бестселер се неће заменити

Према неким стручњацима за авијацију, Ми-38 се пројектовао као замена за Ми-8 и Ми-17, који данас чине највећи део наруџбина холдинга „Хеликоптери Русије“ (око 60%). Захваљујући својим високим летачко-техничким карактеристикама и високом степену сигурности, хеликоптер Ми-17 се експлоатише у 30 земаља са различитим климатским условима – од авганистанских пустиња до перуанских висоравни. Компанија је одлучила да максимално диверзификује линију цивилних хеликоптера и направила је тежи Ми-38 с већим капацитетом носивости.

„Ми-38 није директна замена за фамилију Ми-17, премда је на иностраном тржишту хеликоптера управо тако. За странце, по њиховој класификацији, и Ми-17 и Ми-38 су тешки хеликоптери“, рекао је за „Руску реч“ Владимир Шчербаков, заменик главног уредника часописа „Взљот“ („Узлет“).

Ми-38 ће бити јако потребан за офшор послове, где се захтева дуготрајан лет изнад акваторије, велика носивост и велики домет лета. Сада на платформама бушотина раде Ми-8, али они за то нису потпуно адекватни. Ми-38 ће бити тражен у регионалној авијацији, пре свега за путнички и теретни превоз, међутим нико не одустаје од производње хеликоптера типа Ми-17. Савремена модификација овог хеликоптера Ми-17А2 креће са серијском производњом током 2015, рекао је Шчербаков.

Израда хеликоптера само за нафташе или за транспорт цивила веома је непрофитабилна, јер ће њихова цена у том случају бити висока. Цену једног хеликоптера може да смањи Министарство одбране, које се такође интересовало за Ми-38 и укључило га у државни програм набавке наоружања до 2020. Ипак, засад није познато колико војни ресор планира да купи хеликоптера и у каквој конфигурацији.

Росијскаја газета. Сва права задржана.