Колико је опасан 2014 UR116

Руска мрежа роботизованих телескопа МАСТЕР (Мобилни астрономски систем роботизованих телескопа) крајем октобра је детектовала нови астероид 2014 UR116, који представља потенцијалну опасност за Земљу. Пречник му је преко 370 m, што значи да је 20 пута већи од чељабинског метеора, који је пао на Земљу у фебруару 2013. Путања овог свемирског тела ће проћи недалеко од Венере и Марса. Постоји вероватноћа да ће она на тај начин бити измењена у правцу наше планете. Космичко тело је открио Денис Денисенко, стручњак Државног астрономског института Московског државног универзитета „Ломоносов“ (МГУ), који је у својој досадашњој каријери открио седам супернових и преко 50 променљивих звезда.

Може ли се претпоставити где и када да ће пасти астероид који сте открили?

Денис Денисенко: Засад се то не може знати. Према нашим прорачунима, у наредних шест година он неће ударити у Земљу. Неодређеност његовог положаја у простору за време следећег приближавања Земљи у октобру 2017. износиће 1,8 милиона километара. Такође је немогуће предвидети тачно када ће се астероид приближити Марсу и Венери који би могли суштински да измене његову орбиту.

Да ли би ударац таквог астероида у Земљу представљао опасност за човечанство?

Астероиди ове величине [око 370 m] могу изазвати разарања, али не и истребљење човечанства. Засад је немогуће предвидети датум или оквирно место пада на Земљу 2014 UR116, као и ма ког другог опасног астероида.

Шта је систем МАСТЕР? Које његове особине су Вам омогућиле да откријете астероид?

То је јединствен систем, јер је универзалан и у стању је да истовремено обавља неколико задатака. Пандани систему МАСТЕР у свету су „Catalina Sky Survey“, „Pan-STARRS“ и „Palomar Transient Factory“. Међутим, ниједан од њих не може тако да реагује на гама блеске, што су изузетно снажне, али краткотрајне експлозије у свемиру. Други аналогни системи (ROTSE, који чине телескопи у САД, Турској, Намибији и Аустралији, и европски BOOTES и GROND) ниједном нису открили потенцијално опасне астероиде. „Паметни“ и покретни телескопи МАСТЕР неколико пута су детектовали оптичко зрачење толико далеких објеката да је њихова светлост била недоступна оптичком телескопу свемирске опсерваторије „Swift“.

Како сарађујете са страним свемирским агенцијама?

Праћење гашење извора гама блеска или израчунавање орбите новог астероида могуће је једино на основу посматрања неколико опсерваторија на различитим географским дужинама Земље. На астероид 2014 UR116 је током прва два дана након открића усмерено 28 телескопа из 10 земаља света. Већина центара за прикупљање, обраду и дистрибуцију астрономских података данас се налази у САД. То су мрежа GCN (Gamma-ray burst Coordinates Network) за бележење гама блесака, Централни биро за астрономске телеграме (Central Bureau for Astronomical Telegrams) и Центар за мале планете (Minor Planet Center). Подаци о потенцијално опасним астероидима анализирају се у Лабораторији за млазни погон (Jet Propulsion Laboratory - JPL ) у Пасадени у САД и на Универзитету у Пизи у Италији. Ознаке за нове звезде даје Одељење за проучавање променљивих звезда ГАИШ [Државни астрономски институт „Штернберг“] у Москви. Наш пројекат МАСТЕР сарађује са свим овим одељењима, лабораторијама и организацијама.

Графикон: Како се борити против астероида?

До данас је откривен велики број других опасних небеских тела. Зашто се ништа не зна о развоју система заштите од њих? Или се ради о сувише поверљивим информацијама?

У свету се ради на томе. Навешћу неколико примера: мисија америчке летелице „NEAR Shoemaker“ која је била посвећена проучавању астероида Eros, слетање јапанске међупланетарне сонде „Hayabusa“ на астероид Itokawa из класе Земљи блиских астероида, европска мисија „Rosetta“ за проучавање комете Чурјумов-Герасименко. Космички бродови се шаљу на мала тела Сунчевог система. У Русији се планира мисија слања сателитског локатора до опасног астероида Апофис. Ако се у најскорије време открије довољно велики астероид за који се утврди да ће се за 15-20 година са вероватноћом од 100% сударити са Земљом, активности на овом пољу ће се, без сумње, интензивирати. Али засад не постоји тачан датум неизбежног судара и опасност је хипотетичка.

Према проценама из 2012. у Сунчевом систему постоји од 3 до 6 хиљада потенцијално опасних астероида. Осим тога, како је показало искуство чељабинског метеора, разарања могу да изазову и мања свемирска тела, ако погоде неко стратешко предузеће, на пример. Очигледно да је потребно преиспитати праг потенцијалне опасности у правцу смањења величине и повећања броја астероида.

Ви сте у свом животу открили 7 супернових и преко 50 променљивих звезда. Можда Ви у том погледу имате неку посебну срећу?

Тајна тако великог броја открића лежи у преданости науци, фанатизму у добром смислу те речи и огромном раду. Али срећа у астрономији заиста игра значајну улогу.

Астероид 2014 UR116 обиђе Сунце за три године са тачношћу плус-минус једна недеља. То значи да се сваке три године у октобру он приближава Земљи и постаје довољно светао да могу да га открију опсерваторије као што је „Catalina Sky Survey“. Претходно приближавање Земљи се догодило у октобру 2011. Астероид је био видљив током једне или једне и по недеље, али тада га нико није приметио. Вероватно је у тренутку минималне удаљености од Земље и максималне осветљености крајем октобра он излетео из Млечног пута у сазвежђу Орла, где нико не тражи астероиде, затим се кретао веома брзо и мрежа система за посматрање астероида није га детектовала. А почетком новембра 2011. пун Месец је пореметио могућност да астероид буде откривен.

Тајна мојих открића може се описати фразом Шерлока Холмса: „Гледати и видети, посматрати и приметити није исто“. У астрономије је то изузетно важно.

Росијскаја газета. Сва права задржана.