Ми-28Н против исламиста

Ми-28Н је 2009. уведен у наоружање Војске РФ као основни борбени хеликоптер. Извор: Ростислав Кошељев / ТАСС.

Ми-28Н је 2009. уведен у наоружање Војске РФ као основни борбени хеликоптер. Извор: Ростислав Кошељев / ТАСС.

Хеликоптер Ми-28Н, који је замишљен као „хладноратовски“ противник америчког AH-64D „Апач“, биће у саставу армије Ирака и бориће се против исламских фундаменталиста, који су заузели већи део територије земље.

Први хеликоптери су још летос почели да стижу у Ирак, а после припреме за њихову борбену употребу, 29. октобра је одржана званична церемонија на којој су машине биле предате јединицма у присуству министра одбране Ирака Халид ал Обеидија. До ватреног крштења хеликоптера Ми-28Н није још много остало, тако да ова руска машина са врло компликованом судбином има све шансе да заблиста у реалној борби.

30 година тестирања

Дуг и трновит је био пут хеликоптера Ми-28, не само до руске војске, него и до светског тржишта. Ми-28 је обавио свој први лет пре тачно 32 године – новембра 1982, али ипак до 1987. није могао да се учврсти у војсци, тако да није ушао у серијску производњу.

Само Ми-28Н може да направи заокрет од 70 степени, пропињање („свећу“) или пикирање од 60 степени, и све то се постиже милиметарским променама положаја управљачке ручице.

Пројектантски биро „Мил“ ипак је наставио да ради на хеликоптеру, тако да је до средине 1990-их добио верзију Ми-28А за све временске услове. Пошто је 1996. обавио свој први лет, добио је индекс Н и титулу „Ноћни ловац“. Упорност се исплатила. Почетком 2000-их Ми-28 је ипак постао руски еквивалент за амерички „Апач“ и од 2006. је доспео у јединице, а 2009. је уведен у наоружање као основни борбени хеликоптер.

Ми-28Н је намењен за уништавање тенкова, живе силе и споријих ваздушних циљева. За уништавање живе силе и лаке оклопне технике може се употребити топ НППУ-28 калибра 30 mm, против тенкова и бетонских утврђења противника могу послужити вођене ракете „Атака-В“. У арсеналу хеликоптера постоји и ракета „ваздух-ваздух“, „Игла-В“, намењена за уништавање беспилотних летелица, хеликоптера и крстарећих ракета.

Оклоп хеликоптерске кабине издржава поготке пројектила калибра 20 mm. То је постигнуто употребом алуминијумске оклопне заштите заједно са керамичким оклопним елементима. Против ПЗРК (преносни противавионски ракетни систем) предвиђена је заштита у виду ометача радио-електронских средстава и двоструког смањења видљивости у IR дијапазону, ако се упореди са Ми-24.

Ако хеликоптер ипак буде погођен тако да не може наставити лет, онда су предвиђене две варијанте за преживљавање посаде. Ако је погођен на висини преко 100 m, онда се с падобраном бране лопатице и врата кабине, а надувавају се и специјални трапови. Ако је погођен на висини испод 100 m, примењује се други алгоритам – чланови посаде се принудно причвршћују појасевима у специјалним седиштима „Памир-К“, која су у стању да четвороструко смање енергију оптерећења, а при паду се ударац неутралише специјалним ножицама стајног трапа.

Пут до ратишта

Нови хеликоптер је добро прихваћен у руској војсци. У Торжоку је о обнови речено овако: „Ми-28Н је врло сићушна машина. Само она може да направи заокрет од 70 степени, пропињање ('свећу') или пикирање од 60 степени. И све то се постиже милиметарским променама положаја управљачке ручице. Машина је веома осетљива, али притом и отпорна на бочни и чеони ветар. На хеликоптеру Ми-24 свега овога није било.“

После успеха у отаџбини, било је планирано да се хеликоптер из КБ „Мил“ учврсти и на иностраном тржишту. Б. Сљусар, генерални директор ОАД „Роствертол“ је 2008. навео Индију, Алжир и Кину као могуће купце. Истовремено је интересовање за Ми-28Н изразила и Венецуела. Руководство „Росвертола“ је чак говорило о томе да се 2009. планира потписивање уговора са овом јужноамеричком земљом.

Међутим, планови са Венецуелом се нису остварили, Кина се није интересовала, а на тендеру за испоруку 22 ударна хеликоптера „Ноћни ловац“ у Индију, 2011. победио је његов стари опонент AH-64D. „Оба хеликоптера су се одлично показала, али амерички је притом показао своју предност у кључним карактеристикама, као што су веће могућности и употреба у свим временским условима“, тако су резултати тендера прокоментарисани у индијској војсци. Руски стручњаци су били још оштрији. „Било би чудо да је руски хеликоптер победио“, изјавио је Михаил Барабанов, уредник Moscow Defense Brief и додао да Ми-28, који је тада био прилично сиров, није могао да се мери „са америчком машином, направљеном у скоро 1000 примерака, која је ратовала у Авганистану и Ираку“. Константин Макијенко, експерт из Центра за анализу стратегија и технологија, изјавио је да се „сáмо учешће Ми-28 на тендеру може сматрати успехом, јер пре само неколико година Русија једноставно није имала машину која би могла да се појави на оваквом тендеру“.

И ето, 2012. се сазнаје да најновији руски хеликоптер купује Ирак, одакле су тек пре непуну годину повучене јединице америчке војске. Интересантно је да је извозни пут хеликоптера Ми-28 некада и почео управо од ове земље. Далеке 1990. требало је да хеликоптери Ми-28 почну стизати у Ирак. Али тада је уговор био раскинут због Заливског рата. А 2012. наруџбина за 15 хеликоптера Ми-28Н ушла је у уговор од преко 4 милијарде долара за испоруку војне технике из Русије.

Наредни успех хеликоптера био је већ 2014. Фебруара месеца је Египат наручио Ми-28НЕ, засад у непознатом броју, а у марту су се преговори с Алжиром, започети још 2007. завршили наруџбином за 42 хеликоптера.

Росијскаја газета. Сва права задржана.