Три главна новитета руског високопрецизног наоружања

Русија не заостаје за САД у сфери развијања високопрецизног тактичког оружја великог домета, а у неким сегментима и предњачи. О томе је „Руској речи“ испричао Борис Обносов, генерални директор корпорације „Тактичко ракетно наоружање“. Ова корпорација обједињује све руске пројектанте тактичких и оперативно-тактичких ракета, а за последње две-три године увела је у наоружање „десетак нових производа“, рачунајући и ракете далеког домета. „Руска реч“ вам представља три главна ракетна новитета.

Х-35УЕ „Уран“

Извор: ТАСС.

Главни новитет руске одбрамбене индустрије представља крстарећа ракета Х-35УЕ „Уран“.  Специфичност ракете Х-35 састоји се у оригиналној самонаводећој глави која је отпорна на радио-локациона ометања од стране противника. Ради у два режима: активном, када ракета на делић секунде укључује своју главу за навођење да би пронашла циљ, као и пасивном, када не скенира простор да би пронашла циљ, већ напротив, лови импулсе које он емитује. За ову њену специфичност Американци су били веома заинтересовани, чак су хтели да купе самонаводеће главе Х-35 за своје противбродске ракете „Харпун“.

Х-35 напада циљ на висини око 3 m надморске висине – испод нивоа бродске палубе, што је чини тешко уочљивом за радио-локационе станице. Узимајући у обзир чињеницу да сви бродски ПВО системи раде у горњој полусфери, ракету Х-35 је тешко оборити, чак и кад је визуелно уочена.

Овакве ракете могу се налазити на површинским бродовима и у саставу обалских ракетних система „Бал“. Овај систем састоји се од 2 командна возила, 4 лансирна уређаја са по 8 контејнера с ракетама и 4 возила за транспорт и утовар, на којима се налазе 32 ракете другог плотуна. По својим могућностима систем покрива до 350 km обале. За развијање, уочавање циља и наношење удара потребно му је само неколико минута. Данас не постоји ПВО систем који може да пресретне 32 нисколетеће крстареће ракете.

Х-31ПМ

Фотографија из слободних извора.

Други новитет је ракета Х-31ПМ, која је америчким маринцима такође веома добро позната. Ракету Х-31 је почетком 1990-их од Русије куповала РМ САД као ракету-мету за одрађивање бродских ПВО. Американци су помоћу ње покушавали да науче како се обарају кинеске противбродске ракете руске производње 3М-54 „Москит“. На Западу је зову „Sanborn“ због брзине која премашује 2,8 Ма и њене разорне моћи. Овакву „опекотину“ данас не може да избегне ни један војни брод. Ракета Х-31 веома личи на „Москит“, али је мања и јефтинија. Специјално је намењена за уништавање морских површинских циљева, радио-локационих станица и ракетних ПВО система типа „Patriot“. Може се примењивати са свих типова руских ловаца и бомбардера.

Нова Х-31ПМ има већи домет лета - до 260 km. Има нови мотор и систем за навођење, што чини да јој лет буде још непредвидљивији и смртоноснији за противника. Например, на овој ракети се налази широкопојасна глава за навођење, која се може примењивати практично против свих ПВО система. На ранијим моделима ракета постављане су селективне главе, које су се могле примењивати само против једне врсте система.

3М-55 „Јахонт“

Извор: PhotoXPress.

Ипак, најупечатљивији систем је свакако крстарећа ракета 3М-55 „Јахонт“, на основу које је направљена руско-индијска ракета „БраМос“. Специфичност ових ракета састоји се у систему вештачке интелигенције: он омогућује дејства против појединачних бродова по принципу „једна ракета - један брод“, или „у јату“ - против конвоја бродова. Ракете ће саме распоредити и класификовати циљеве по важности, изабрати тактику напада и план његовог спровођења. Да би се искључила грешка приликом избора маневра и уништења конкретног задатог циља, у компјутер противбродске ракете (ПКР) унети су електронски портрети свих савремених класа бродова. А то нису само димензије и контуре надградње бродова, већ и подаци о различитим електромагнетним и осталим заштитним енергетским пољима која су карактеристична само за тај конкретни тип брода. Осим тога, ту су и чисто тактички подаци, рецимо о типу поретка бродова, што ракети омогућује да одреди кога заправо има пред собом - конвоје, групу носача авиона или десантну формацију, као и то да напада главне циљеве.

Такође, тај компјутер садржи и податке о дејствима против средстава за радио-електронску борбу противника, која својим ометањем могу да одвраћају ракете од циља, као и тактичке методе избегавања средстава противваздушне одбране. По речима конструктора, ракете ће после лансирања саме одлучити која од њих ће нападати циљ, а која ће само симулирати напад, тако што ће на себе одвлачити пажњу противничких ПВО система. Пошто униште главни циљ у поретку конвоја бродова, преостале ракете нападају остале бродове у конвоју, искључујући могућност уништавања истог циља двема ракетама.

Током модернизације руских нуклеарних подморница пројекта 949 типа „Антеј“ и тешких нуклеарних ракетних крстарица из пројекта 1144 типа „Орлан“ планирано је да се уместо 24 „стара“ ракетна система „Гранит“ у сваку од ослобођених ракетних силоса постави по 3 контејнера са „Јахонтима“. То чини да борбена резерва бродова расте од 24 до 72 нове надзвучне крстареће ракете. Према неким подацима, у Русији је на бази „Јахонта“ развијен и први хиперзвучни ударни систем „Циркон“. Његово увођење у наоружање очекује се већ 2015.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“