Дуг пут до самосталности руске одбрамбене индустрије

У случају да се политика замене увоза реализује до 2020, од западних испоручилаца за „најкритичније“ гране индустрије може се рачунати на смањење са 70–90% на 50–60%. На слици: тенк Т-90. Извор: ТАСС.

У случају да се политика замене увоза реализује до 2020, од западних испоручилаца за „најкритичније“ гране индустрије може се рачунати на смањење са 70–90% на 50–60%. На слици: тенк Т-90. Извор: ТАСС.

Због санкција према одбрамбеном сектору и проблема са „Мистралима“ Влади Русије војно-технолошка сарадња са земљама Европе више не изгледа привлачнo. Сада се руски одбрамбено-индустријски комплекс (ОПК) труди да својим снагама решава новонастале проблеме. Међутим, у садашњим околностима потпуну независност од увоза није могуће постићи.

Уговори

Министарство одбране Русије изјавило је у септембру да „не брине поводом санкција“, истакавши да оне могу погодити треће земље које купују руску технику уз коришћење иностраних делова. Притом је председник Владимир Путин изјавио како „индустрија мора бити спремна да сама производи ‘критично’ важну опрему, компоненте, материјале, да поседује одговарајуће производне снаге, технологије, пројекте  и техничке резерве“.

Према подацима „Рособоронекспорта“, набавка готовог наоружања са Запада није прелазила 1%, тако да прекид неће донети никакву штету руској одбрамбеној моћи.

Попут било ког закона, санкције не могу бити ретроактивне и не могу се односити на споразуме који су већ склопљени. Али са „Мистралима“ се догодило управо тако. Треба ли очекивати истоветне потезе у односу на уговоре са трећим земљама? Засад није говорено о тешкоћама у реализацији ових уговора. Рецимо, реч може бити о француским термовизорским камерама Thales Catherine-FC и Sagem Matiz, које се користе у производњи нишанске опреме за руску оклопну технику. Према већ склопљеним уговорима, Thales у Русију мора да испоручи 331 камеру Catherine-FC, од чега је 130 камера за руску технику, а 201 за уградњу на машине намењене за иностране наручиоце. Ове камере иду првенствено за извозну верзију руског тенка Т-90С, који се продаје Алжиру и Индији. Да ли ће овај уговор бити испуњен и шта ће бити после њега? Он се односи  и на електронску опрему за извозне варијанте авиона Су-30МК и МиГ-29К.

Русија стопроцентно зависи од увозних гаснотурбинских уређаја за фрегате, корвете и остале бојне бродове. Данас се у НПО „Сатурн“ развија производња њихових домаћих еквивалената, а у фабрици „Звезда“ – производња редуктора.

Може доћи до проблема са електроником (област у којој је у Русији тек почело обнављање производње), али могућа је и промена испоручилаца, тим пре што западни партнери никада у Русију нису испоручивали електронику класе „military“ и „space“. Ово питање може бити решено са трећим земљама због сарадње европских компанија са овим државама у вези са  додатном попуном руске технике.

Замена увоза домаћом производњом

Заменик министра индустрије и трговине Сергеј Циб навео је податке из анализе производних грана које су најперспективније с тачке гледишта замене увоза. Удео увоза у производњи стругова, машина и алатљика износи преко 90%, у тешкој машиноградњи – од 60 до 80%, у радио-електронској индустрији – од 80 до 90%.

Према оценама Министарства привреде и трговине (Минпромторг), у случају да се политика замене увоза реализује до 2020, од западних испоручилаца за „најкритичније“ гране индустрије може се рачунати на смањење са 70–90% на 50–60%. Потпуна замена увоза принципијелно није могућа зато Русији предстоји промена испоручилаца, поред организације нових врста производње.

Прекид војне сарадње са Западом почео је још пре конфликта у Украјини. Војни ресор од 2012. није склапао нове уговоре за испоруке важних партија готових европских производа за војску. На законодавном нивоу је још августа 2013. било забрањено коришћење машина увезених из иностранства у случајевима када би постојали њихови руски еквивленти; био је постављен задатак да се ревитализује уништена совјетска производња машина и алатљика и да се количина руске конкурентске опреме доведе до трећине свих потреба производње. Радило се и на постепеном укидању бродоремонта у иностраним бродоградилиштима.

Програм замене увоза, који је 25. јула 2014. презентован од стране Минпромторга, предвиђа  да се увоз замени домаћим аналогним производима: замењују се прво украјински производи, а затим и производи осталих испоручилаца из земаља које уводе санкције против Русије. Планира се проширење сарадње са земљама Царинске уније – Белорусијом и Казахстаном. 

Кина може постати још један партнер Русије. Пекинг може за Москву бити најважнији испоручилац електронских компоненти, убеђен је Владимир Шварјов, заменик директора  Центра за анализу светске трговине оружјем, који је истакао да се одговарајући преговори већ воде.

Денис Мантуров, министар индустрије и трговине РФ сматра да ће програм замене увоза домаћим производима омогућити руским предузећима да направе допунски обим производње од преко 30 милијарди рубаља годишње, почев од 2015.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“