Вештачке кости из Сибира

Истраживачи из Томска уверени су да ће шира примена њиховог проналаска помоћи милионима људи у целом свету. Извор: Shutterstock / Legion Media.

Истраживачи из Томска уверени су да ће шира примена њиховог проналаска помоћи милионима људи у целом свету. Извор: Shutterstock / Legion Media.

Сибирски научници направили су нанокерамичке ендопротезе међупршљенских дискова. Оне срастају са костима и организам их добро прихвата. По прелиминарним проценама, ове протезе могу бити око десет пута јефтиније од сличних страних модела који се праве од метала или полимера, јер је за њихову производњу потребно далеко мање материјала.

Научници из Лабораторије за испитивање медицинских материјала Томског државног универзитета у сарадњи са Лабораторијом за испитивање наноструктурних функционалних материјала Института за физику чврстоће и испитивања материјала Сибирског одељења Руске академије наука направили су нанокерамичке ендопротезе међупршљенских дискова.

„Ноу-хау“ сибирских научника је у томе што су створили потпуно нови материјал. Реч је о порозној биокерамици чија је структура максимално блиска грађи људске кости. Ендопротезе су покривене специјалним биоактивним слојем који убрзава раст ћелија и омогућава урастање кости у поре ендопротезе. Тако оне срастају са костима и организам их добро прихвата. Научници су спремни да примене овај материјал и приликом замене повређених ситнијих зглобова на прстима руку и ногу, као и у максилофацијалној хирургији.

Експериментална керамичка кост

„Ноу-хау“ сибирских научника је у томе што су створили потпуно нови материјал. Реч је о порозној биокерамици чија је структура максимално блиска грађи људске кости.

Истраживачи из Томска уверени су да ће шира примена овог проналаска помоћи милионима људи у целом свету. Дискус-хернија (кичмена кила) спада у најчешћа обољења на планети. Данас се у медицини користе углавном протезе од метала или полимера, које могу изазвати упалу или разградњу костију. Имплантат од порозне биокерамике поставља се између двају пршљенова који урастају у њега, чиме се смањује ризик од компликација и поновних операција.

За рад сибирских научника заинтересовали су се и страни партнери. На Томском државном универзитету већ годину дана функционише међународна лабораторија за испитивање медицинских материјала, у чијем раду учествују стручњаци из Русије, Немачке, Енглеске, Италије, Грчке и Мађарске.

Један од резултата рада ове лабораторије је и сарадња са Критским универзитетом. Истраживања руских научника у сарадњи са грчким биолозима показала су да захваљујући појединим параметрима порозне структуре керамичких узорака ћелије које се „сеју“ по њиховом површинском слоју (по површинском слоју тих узорака) почињу да стварају калцијум-фосфатна једињења. Такав материјал има све изгледе да постане замена за природну кост!

„Управо тај површински слој нам и омогућава да керамици доделимо својства захваљујући којима ћемо моћи да је ‘уградимо’ у организам тако да је он прихвати. У идеалној варијанти, у будућности ћемо сваки имплантат моћи да прилагодимо конкретном пацијенту помоћу 3D прототипа. Прву експерименталну керамичку кост за конкретног пацијента направићемо већ 2015“, испричао је за „Руску реч“ професор Сергеј Куљков, руководилац научног тима који ради на овом пројекту.

„Осовина света“ много јефтинија

Данас су већ направљени први прототипи, врше се истраживања биолошке реакције ћелија и одређује се граница чврстоће и пластичности протеза. У истраживањима учествују Научни центар за трансплантологију и вештачке органе „Академик Шумаков“, Новосибирски институт за трауматологију и ортопедију, Томска обласна клиника и Институт за онкологију Руске академије медицинских наука. Протезе ће производити Новосибирска електровакуумска фабрика „НЕВЗ-Керамикс“.

„Према нашим проценама, протезе од порозне биокерамике биће око десет пута јефтиније од сличних страних протеза које већ постоје на тржишту, јер је за производњу наших протеза потребно далеко мање материјала. На пример, комплет протеза ситних зглобова данас кошта у просеку 60 хиљада рубаља (преко 1100 долара). Наш комплет од порозне биокерамике коштаће 3-5 хиљада рубаља (56-93 долара). Обим производње у Русији може износити 4 милијарде рубаља, тј. преко 74 милиона долара“, каже Сергеј Куљков.

Независни научници засада са резервом гледају на такве перспективе. Њих брине да ли ће добро бити одрађена геометрија вештачких дискова, и да ли ће људска ткива заиста прихватати биокерамику.

„То је веома важан правац, за који је неопходно обезбедити финансирање и подршку државе у свим фазама. Није случајно што се кичма назива „осовином света“. Од ње зависи функционисање свих органа у људском организму. Важно је спровести тестирање ендопротеза на живим организмима и тако се уверити да људски организам неће одбацити такве имплантате“, сматра дописни члан Руске академије наука Владимир Балакирев.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“