Пресреће по сваку цену

„У Русији се ради на прављењу еквивалента за систем противракетне одбране THAAD, који омогућава решавање задатака у вези са пресретањем балистичких ракета средњег домета, а у ограниченом обиму и бојевих глава интерконтиненталних балистичких ракета. У догледно време почеће се са тестирањем овог система“, саопштио је за новинаре Павел Созинов, генерални конструктор Концерна ПВО „Алмаз-Антеј“.

Ко све данас не копира противавионске ракетне системе С-300? Колико вреди само један кинески клон HQ-9? Тај систем је на тендеру у Турској практично однео победу над савршенијим руским системом С-400 „Тријумф“. Уосталом, Пекингу то није сметало да донесе одлуку о званичној куповини „Тријумфа“ од Москве. „Предлагање савремене технике за извоз подразумева претпоставку да продавац има још савршенији систем“, прокоментарисао је за „Руску реч“ уредник часописа „Арсенал Отечества“ Виктор Мураховски. „Ако ми Кини предлажемо С-400, значи да у резерви имамо нешто ефикасније.“

Кинетичко пресретање

С-400, стражар Москве
Борбенe посаде Звенигородског ракетног противавионског пука, наоружане ракетним ПВО системима (ЗРС) С-400 „Тријумф“, ступиле су на борбено дежурство противваздушне одбране Москве после обуке на симулаторима „Тембр-М“. Тежишни задатак ракетних ПВО пукова јединица Ваздушно-космичке одбране састоји се у противваздушној одбрани престонице и Централне индустријске зоне земље.

У овој ситуацији поређење нашег будућег система са америчким системом THAAD потпуно је отворено. Ако ни због чега другог, а оно зато што THAAD представља мобилни систем противракетне одбране, намењен за пресретање ракета малог и средњег домета неколико минута пре уништавања циља. На развијању ових система ради се од 1992. Од познатих 39 опитних лансирања система THAAD, 31 је признато као успешно. Половина их је била „бојева“ по имитаторима-симулаторима добро познате совјетске ракете Р-17 (по класификацији НАТО-а SS-1 Scud). То је застарела ракета која нема сложену путању лета, тако да се успеси постигнути у тестирањима система THAAD не могу сматрати свеобухватним.

Ипак, овај систем има једну важну техничку карактеристику. То је такозвана концепција кинетичког пресретања, када се за уништавање циља користи само кинетичка енергија апаратског блока, на ракети не постоји посебни одвојени бојеви део. Конструктори су пре тога прибегавали једноставнијим начинима за уништавање нуклеарних бојевих глава балистичких ракета.

Например, једини реално активни систем противракетне одбране А-135, развијен око Москве, за то је користио противракете са нуклеарним бојевим главама. Противракета се лансира у подручје претпостављеног уласка непријатељских бојевих глава и разара сопствену нуклеарну бојеву главу. У плазми ваздушне нуклеарне експлозије сагорева све: бојеве главе, лажни циљеви, а и сами остаци ракета. У том случају „радиоактивни отпад“ од нуклеарног пресретања неминовно пада на главе локалног становништва.

Концепција THAAD претпоставља да противракета уништава циљ „обичном“, а не „токсичном“ бојевом главом. Ипак, то није баш једноставно реализовати у савременој етапи развоја технологије. Радари система ПВО/ПРО не виде надзвучне и хиперзвучне циљеве.

„Посебно је компликована селекција циљева: треба схватити где су праве бојеве главе, а где су њихови имитатори“, објаснио је за „Руску реч“ Михаил Ходаренок, уредник недељника „Војно-индустријски курир“. „Тај принцип је код А-135 решен врло једноставно: у плазми нуклеарне експлозије сагореће и једно и друго. У случају ‘тачкастог’ уништавања циља потребне су сасвим другачије карактеристике противракетне одбране.“

Од Тријумфа до Тријумфатора

Руски ПВО ракетни систем С-400 „Тријумф“ показује какви они могу бити. За довођење система у пуну борбену готовост потребно је само 5 минута. Његова радио-локациона станица обезбезбеђује истовремено праћење до 100 циљева и прецизно праћење до 6 циљева. Може да гађа истовремено 36 циљева са навођењем до 72 ракете на њих.

„Тријумф“ ради 6 пута брже од својих претходника, рачунајући и амерички „Патриот“. То се постиже захваљујући вертикалним лансирним уређајима и конструкцији самих ракета. После лансирања, ракета излеће из лансирне цеви вертикално увис и већ се у ваздуху сигналом локатора усмерава на ону страну са које долази циљ. На крају, смањује се време реакције, пошто се не мора развијати лансирна рампа, као код „Патриота“.

Више о руској војсци

С-400 може користити сопствену РЛС за показивање циља, али информације може добијати и споља: са командних пунктова ПВО и ПРО, сателита и авиона за радио-локационо рано откривање. Притом сваки систем С-400 може да ради и по туђим командама, али и да сâм управља мрежом ПВО ракетних система различитих типова: С-400, С-300, Панцир-С1, Тор-М1, обједињујући десетине лансирних уређаја са стотинама ракета.

Како уверавају конструктори, овај принцип је утемељен и у савршенијем руском ПВО ракетном систему С-500 „Тријумфатор“. О њему се не зна тако много: „Способан је да пресреће циљеве мањих размера, као што су беспилотне летелице, крстареће ракете, нуклеарне бојеве главе, али и сателити“. „Тријумфатор“ ће убудуће бити обједињен са системом противракетне одбране А-135, саопштено је у јубиларном издању посвећеном стогодишњици стварања руске ПВО. Могуће да је управо на њега мислио Павел Созинов, генерални конструктор „Концерна ПВО“ „Алмаз-Антеј“, говорећи о руском еквиваленту за систем THAAD.

Из свега овога може се извести закључак да С-500 неће бити само „лансер са ракетама“, већ ће постати глобални систем за контролу ваздушног простора и управљање свим снагама и средствима ПВО и ПРО Русије.

Росијскаја газета. Сва права задржана.