Трка у ласерским технологијама

Украјина је 1995. САД продала совјетски танкер помоћне флоте „Диксон“ по цени старог гвожђа. Амерички стручњаци су на броду, међутим, открили делове технике за ласерско оружје. Фотографија из слободних извора.

Украјина је 1995. САД продала совјетски танкер помоћне флоте „Диксон“ по цени старог гвожђа. Амерички стручњаци су на броду, међутим, открили делове технике за ласерско оружје. Фотографија из слободних извора.

Ратна морнарица САД спровела је успешна тестирања првог борбеног ласерског уређаја LaWS. Војно-поморске снаге САД већ 2016-2017. намеравају да почну са поморским тестирањима ласерских уређаја снаге 100-150 MW. Рад на ласерском оружју у Русији такође се одвија пуном паром, али у потпуној тајности. „Руска реч“ представља историју развоја ласерског оружја у СССР-у и његове савремене перспективе.

У САД је 2007. почело развијање ласерског топа LaWS за ратну морнарицу. Код оружја снаге 30 kW користи се тврдотелни ласер. Он не може да уништава циљеве на великим растојањима, али је погодан за уништавање мањих летелица на малим и средњим растојањима. Осим тога, LaWS се може користити за заслепљивање оптичких осматрачких система беспилотних летелица и бродова. Треба истаћи да савремени успеси Американаца у развијању ласерског оружја имају руске корене.

Ласер по цени старог гвожђа

После поделе Црноморске флоте 1995, Украјина је Сједињеним Америчким Државама продала танкер помоћне флоте „Диксон“. Купац је платио брод по цени за старо гвожђе. У зрцалима брода нашли су се погонски генератори од 35 мегавата, специјални обртни механизми, расхладни уређаји велике снаге и много друге опреме, на основу чега су експерти закључили да је брод својевремено носио ласерско оружје.


Три главна новитета руског високопрецизног наоружања
Русија не заостаје за САД у сфери развијања високопрецизног тактичког оружја великог домета, а у неким сегментима и предњачи. О томе је „Руској речи“ испричао Борис Обносов, генерални директор корпорације „Тактичко ракетно наоружање“. Ова корпорација обједињује све руске пројектанте тактичких и оперативно-тактичких ракета, а за последње две-три године увела је у наоружање „десетак нових производа“, рачунајући и ракете далеког домета. „Руска реч“ вам представља три главна ракетна новитета.

Истраживања у вези са могућностима примене оптичких квантних генератора - ласера у војној сфери отпочела су још 1960-их у САД и СССР-у. Танкер помоћне флоте „Диксон“ постао је први брод на који је био монтиран први експериментални борбени ласерски уређај. Представници из области индустрије сећају се да је било потребно минимум 50 мегавата електричне енергије да би се добила потребна енергија за напајање борбеног хиперболоида. Због тога су на бродске дизел-моторе додатно прикачена три млазна мотора путничког авиона Ту-154.

Топ је учествовао и у директним тестирањима на терену. Конструктори кажу да им је полазило за руком да униште обалске објекте, чак и крстареће ракете. Неколико секунди деловања ласера на летећи објекат доводило је до разарања објекта упадном ваздушном струјом. Успех је био до те мере озбиљан, да је тадашње руководство РМ СССР оставило места за размештање ласерских топова на серији крстарица-носача авиона 1143 типа „Кијев“, које су се тада градиле. Еуфорија је брзо прешла у разочарање. Ласерски топ је током тестирања демонстрирао своју ефикасност, али се испоставило да је до те мере „енергетски прождрљив“, да су брод заустављала само два „плотуна“, потпуно га остављајући без струје.

Анализа ситуације је показала следеће: када би на крстарици из пројекта 1143 стајало неколико таквих уређаја, онда би његов ПВО систем радио у најбољем случају максимално 5 минута. После тога би брод који остане без горива и електричне енергије постао лака мета за крстареће ракете и авијацију противника. Ова чињеница је и „потопила“ танкер помоћне флоте „Диксон“.

„Диксон“ није био једини пројекат совјетске индустрије у развијању ласерског оружја. Радило се на стварању космичког апарата „Скит“ (рус. „_serbianBeginIgnore_Скиф_serbianEndIgnore_“), који је на себи могао да носи ласерски топ и снабдева га енергијом. Апарат је требало да буде пуштен 1987. Али управо тада је у Бајконур допутовао председник СССР-а Михаил Горбачов, који је изјавио: „Ми смо категорично против тога да се трка у наоружању премести у космос и за то ћемо послужити као пример“. Због тога су сви пројекти за ласерско оружје били заустављени по одлуци руководства земље.

Строго поверљиво

Садашње стање развоја ласерских програма у Русији налази се у строгој тајности. Постоје само фрагментарни подаци о томе да се на томе ради. Непознато је у каквом се стадијуму налазе и када се може очекивати приказивање првих образаца овог оружја. Тим поводом је бивши начелник руског Генералштаба Јуриј Балујевски приметио: „Можемо рећи само једно: развој војних технологија и стварање савремених модела перспективног и ефикасног наоружања дешава се готово паралелно у свим државама које имају могућности за овакве пројекте“.

„Проблем са борбеним ласерима лежи само у томе што је за њихов рад потребна огромна количина енергије. Главни проблем је направити батерију која може да напаја ласерски топ да би он могао да изведе неколико стотина испаљивања, а не само једно“, објаснио је за „Руску реч“ професор Академије војних наука Вадим Козјулин.

Осим тога, примена ласера зависи од временских услова: облачности и влажности. Све ово непосредно утиче на рад ласерских уређаја. Управо из тог разлога тестирања LaWS протицала су у Персијском заливу, где су дужи периоди сунчаног времена, а не на Аљасци са њеним маглама, кишом и снегом.

Судбина LaWS је такође магловита. У америчкој војсци се не говори о томе колико испаљивања уређај може да изведе. Данас нема поузданог извора енергије који би био у моугћности да мобилном ласерском уређају обезбеди продужено време рада, стога и нема потребе да се противавионске ракете замене ласерским топовима. „Многобројна тестирања ласерских система засад нису ништа више од проучавања технологија за будућност“, каже експерт.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“