Велике уши СССР-а: први део

Бивши руководилац совјетске обавештајне службе Леонид Шебаршин рекао је у једном од интервјуа: „За наше успехе сазна се само када претрпимо велики пораз. За наше садашње успехе неће се сазнати за мање од педесет година.“ Russia Beyond вам представља пет спектакуларних успешних акција из прошлости једне од најуспешнијих обавештајних агенција у историји.
Сергеј Третјаков („Иванов“). Извор: svr.gov.ru.

1. Операција „Информације нашег доба“

Совјетски обавештајци су спровели ову операцију још почетком 1930-их. Тада су антисовјетске емигрантске организације биле најважнији објекат за „обраду“. Већина таквих организација не само да се налазила под надзором, већ их је совјетска агентура специјално повремено стварала.

Борбена организација беле емиграције Руски општевојни савез (РОВС) дуго је била ван контроле Москве. Тада се у историји обавештајног рада и појављује лик са оперативним псеудонимом „Иванов“, чија је кућа у Паризу била опремљена као штаб РОВС. Локална резидентура НКВД-а је 1929. изашла на овог човека и он је пристао да помогне.

Од јануара 1934. почиње непрекидно прислушкивање разговора који се воде у штабу РОВС. Из ових информација обавештајна служба је сазнавала о свим детаљима делатности ове организације.

Уочи окупације Француске од стране нацистичке Немачке, веза са „Ивановом“ била је привремено замрзнута, али то га није спасло од разоткривања. Гестапо му је јуна 1942. ушао у траг и ухапсио га, а две године касније био је стрељан. Међутим, размере онога што је „Иванов“ урадио остале су неоткривене, што је РОВС и његове чланове учинило неупотребљивим за непријатеља. Тек крајем 1980-их откривено је да се под конспиративним именом „Иванов“ скривао један од значајнијих представника руске емиграције, Сергеј Николајевич Третјаков.

2. Прислушкивање Рузвелта у Техерану

Пред савезничку конференцију у Техерану Немци су припремали диверзију против лидера СССР-а, Енглеске и САД. Међутим, совјетски обавештајци су на време раскринкали ове планове.

Група под руководством совјетскогог обавештајца Геворка Вартањана разоткрила је сву резидентуру нациста у Ирану, услед чега је неколико дана пре конференције било ухапшено преко 400 немачких агената, а амерички председник Рузвелт је из безбедносних разлога био смештен у просторијама совјетске амбасаде (иако се британска амбасада налазила преко пута). Касније је Олег Гордијевски, пуковник КГБ-а који је пребегао на Запад, читаву ствар представљао као да је НКВД на тај начин хтео да намами Рузвелта у совјетску резиденцију у циљу прислушкивања разговора Американаца. Уосталом, из докумената који су обелодањени 2000. сазнаје се да је Рузвелт одабрао амбасаду СССР-а највероватније из жеље да се Стаљину не даје повод за сумњу у енглеско-амерички договор. Као искусни политичар, Рузвелт је морао знати да ће га „слушати“ и код Енглеза и код Руса, стога није говорио ништа „сувишно“.

3. „Бубица“ у грбу САД

Дрвени грб САД, „поклон совјетских пионира“, седам година је без батерија шпијунирао америчког амбасадора помоћу високотехнолошког предајника. Извор: topwar.ru.

Након завршетка рата односи између СССР-а и САД брзо су почели да се погоршавају, тако да су информације о новом противнику биле посебно вредне за Москву. Циљ совјетске обавештајне службе постала је зграда америчке амбасаде. Једно лукавство довело је до успеха.

Бубица звана „златоуст“ била је постављена у амбасаду заједно са „поклоном совјетских пионира“ — грбом САД, урађеним у дрвету. Сувенир је био направљен тако добро да амбасадор САД никако није могао остати равнодушан. Тако се грб са „златоустом“ нашао на зиду у амбасадоровом кабинету. Захваљујући „бубици“, совјетско руководство је током седам година о амбасадоровим одлукама сазнавало пре председника САД.

„Златоуст“ је преживео четири амбасадора — мењан је намештај, али грб је остајао на свом месту. Открили су га тек 1952, када је радио-сигнал „бубице“ био пеленгиран. Американци нису одмах схватили каква је то направа сакривена у штиту са грбом. Тај апарат није имао батерије, већ само мембрану која је радила помоћу радио-снопа из зграде преко пута. Услед вибрирања мембране током разговора у просторији, одбијени радио-сноп се модулирао, тако да се тек тај сигнал примао и дешифровао.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском