Велике уши СССР-а: други део

База ГРУ у Лурдесу (Куба) могла је да прати и хвата радио-податке по читавој америчкој територији. Извор: AFP / East News.

База ГРУ у Лурдесу (Куба) могла је да прати и хвата радио-податке по читавој америчкој територији. Извор: AFP / East News.

„Руска реч“ представља други део успешних акција из прошлости КГБ-а, једне од најспособнијих обавештајних агенција у историји. Како је рекао бивши руководилац совјетске обавештајне службе Леонид Шебаршин, „за наше садашње успехе неће се сазнати за мање од педесет година“.

Кубанске уши

По договору са Владом Кубе 25. априла 1975. СССР отпочиње зидање прислушног центра у бази ГРУ у Лурдесу, јужном предграђу Хаване. Пункт је био опремљен 12-метарском стационарном антеном и једном 7-метарском мобилном антеном монтираном на отвореном камиону. Оне су омогућавале хватање информација у супервисоком SHF дијапазону, емитованих са америчких сателита, као и контролу разговора између торњева SHF-везе.

Центар у Лурдесу је постао главни инструмент за сакупљање информација о „могућем противнику“. СССР је уз помоћ Кубанаца „прислонио ухо“ директно на врата САД и практично по читавој америчкој територији могао је да прати и хвата радио-податке. Опрема центра се неколико пута модернизовала — током 1990-их његове могућности су биле довољне за шпијунирање сателита везе.

„Обим информација добијених уз помоћ Центра био је огроман. Слушани су чак и телефонски разговори између аутомобилских (стационарних) станица, а да не говоримо о значајним догађајима попут лансирања ракета и праћења њихових путања“, овако је значај центра оценио бивши начелник аналитичке управе КГБ СССР Николај Леонов.

Русија је 2002. затворила базу. Обнављање њеног рада на Куби представља тему новинских спекулација, али још се не зна да ли ће се руска радио-електронска обавештајна служба вратити на Острво слободе.

„Пометачи“ у Москви и другде

Јануара 1983. Французи су током поправке телепринтера у својој амбасади у Москви открили „пометач“, уређај намењен за преношење информација у спољну електричну мрежу. Током извршене истраге испоставило се да је КГБ пресретао и хватао сва саопштења дипломата од 1978. „Мајстори“ из обавештајне службе су 1984. убацили ове радио-капсуле у 30 нових писаћих машина које су биле намењене за амбасаду САД у Москви. А од 1979. су вођени активни радови на уградњи ових „уметака“ у нову зграду америчке амбасаде која се градила у Москви. Елементи прислушних уређаја уметали су се у грађевинске конструкције, услед чега их је било крајње тешко открити. Ипак, Американци су један број „бубица“ ипак открили, а део им је у таласу перестројке открио тадашњи шеф КГБ-а Вадим Бакатин.

Американци су један број „бубица“ намењених својој амбасади 1984. ипак открили, а део им је у таласу перестројке открио тадашњи шеф КГБ-а Вадим Бакатин.

Операције са „пометачима“ спровођене су и у иностранству. Јануара 1966. агенти СССР-а у Бејруту поставили су микрофон у кабинет амбасадора Велике Британије, а фебруара исте године – у кабинет резидента Интелиџенс сервиса (операција „Рубин“). Захваљујући томе, совјетска обавештајна служба је за годину дана успела да открије преко 50 агената Интелиџенс сервиса на Блиском Истоку и Египту, да установи личности шесторо људи које су Британци убацили у мрежу агената КГБ, ГРУ (Главна обавештајна управа) и Службе безбедности ЧССР (Чехословачка Социјалистичка Република).

Њујоршка резидентура КГБ-а је крајем 1969. убацила овакав прислушкивач у салу за седнице Комитета за међународне односе Сената САД и на тај начин је четири године имала доступ свему о чему се разговарало у овој веома важној просторији.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“