Три најопаснија руска неутрализатора америчког система ПРО

„Топољ-М“, један од најпознатијих симбола нуклеарне моћи Русије, полако застарева. Фотографија: Goodvint.

„Топољ-М“, један од најпознатијих симбола нуклеарне моћи Русије, полако застарева. Фотографија: Goodvint.

Генерал армије Валериј Герасимов, начелник Генералштаба Оружаних снага РФ, крајем јануара је за медије изјавио да ће Русија „предузимати узвратне мере“ против развијања глобалног америчког система ПРО. Узвратне мере „ће бити усмерене на то да се руска армија и флота опреме перспективним комплексима и системима наоружања који могу неутрализовати потенцијал система ПРО САД“. Руска команда није прецизирала на какве се системе заправо мисли, али је „Руска реч“ ипак саставила рејтинг најопаснијих.

„Рубеж“

Нова интерконтинентална ракета РС-26 „Рубеж“ представља најновији пројекат руског војно-индустријског комплекса (ВПК). Ракета је позната и под радним називом „Авангард“. Пошто се пројекат држи у тајности, о ракети знамо врло мало: на темељу РВСН РС-24 „Јарс“ направљена је перспективна ракета, која управо улази у наоружање. Она ради на чврсто гориво и опремљена је раздвајајућом (MIRV) бојевом главом. Заправо се још увек не зна колико тачно бојевих блокова носи ова ракета и колика је њихова маса, мада ако пођемо од тога да је то у суштини модернизација ракете „Јарс“ из фамилије „Топољ-М“, њена маса не може бити испод 60 тона. Производиће се само у мобилној варијанти и вероватно ће временом заменити системе „Топољ“, који полако застаревају.

Руска војска је изјавила да ће контролно лансирање ракете бити обављено у марту ове године. Раније су се испитивања спроводила под велом тајности, мада су 2013. ипак процуреле у штампу информације о испитивањима ракете РС-26 на полигону Капустин Јар. Тада је Генералштаб саопштио да ће то бити већ четврто лансирање „Рубежа“.

По речима генерал-пуковника Зарудницког, нова ракета располаже „новом бојевом опремом“ и „поседује веће могућности, као и побољшане маневарске карактеристике у поређењу са постојећим системима“.

„Сармат“

Извор: ТАСС.

Конфликт у Украјини (која је престала да испоручује детаље за подршку „Војводе“) и планови САД у области ПРО нису оставили други излаз руском војном руководству. Русија ће у периоду 2018-2020. добити нову тешку ракету „Сармат“, коју развија читав конзорцијум предузећа на челу са Државним ракетним центром „Академик Макејев“.

Сврха градње овакве ракете може се врло лако објаснити. „Топољ“, који сада постоји у наоружању, има капацитет 1,2 тоне (маса коју избацује), а домет лета је 9000 km, док је „Војвода“ спреман да добаци до противника 7,3 тона на удаљености до 16000 km.

Ако се може веровати информацијама које доспевају у медије, „Сармат“ ће бити дупло мањи од „Војводе“, његова стартна маса биће „само“ око 100 t (у поређењу са „Војводиних“ 211 t); притом ће моћи да избаци 4 до 5 t, у које ће сада моћи да се „смести“ кудикамо више тона, него почетком 1980-их, када је прављена ракета „Војвода“. Осим тога, већи домет обезбеђује слободу маневра ракете пре и после лансирања.

„Булава“

Извор: РИА „Новости“.

Ракета Р-30 „Булава“, коју су руски подморничари тако жељно очекивали, најзад стаје у строј. Оружје подводних крстарица „Бореј“ првобитно је израђивано у циљу савладавања сложеног система ПРО, носи 10 боевых блокова које после неочеиваног подводног плотуна може послати у било коју тачку на свету, са удаљености веће од 11 хиљада километара. Примера ради, „Бореји“ могу гађати САД, а да притом не излазе из својих пунктова базирања у Северној или Тихоокеанској флоти.

У наоружању сваке подморнице постоји 16 балистичких ракета Р-30 „Булава-30“. Подморнице су бешумне и имају одличну хидродинамику, тако да у случају конфликта имају велике шансе за наношење неочекиваног узвратног удара.

Према неким подацима, принцип дејства „Булаве“ се променио и разликује се од принципа рада ракете „Топољ-М“, на основу кога је осмишљен. Бојеви блокови „Топоља-М“ се изводе на циљ, а затим се распадају, распршују над њим, док „Булава“ дејствује другачије. Овде је примењен такозвани принцип „винове лозе“, када посебни блокови могу да се одвајају од ракете током њеног лета.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“