Берилијум: Метал будућности стиже из Сибира

Сибирски хемијски комбинат (затворени град Северск, Томска Област): оператери нуклеарног реактора АДЕ-5. Извор: А. Соломонов / РИА „Новости“.

Сибирски хемијски комбинат (затворени град Северск, Томска Област): оператери нуклеарног реактора АДЕ-5. Извор: А. Соломонов / РИА „Новости“.

Руски научници су припремају за индустрисјку производњу берилијума. Технологија производње је државна тајна, али портал Russia Beyond је сазнаo поједине детаље. Берилијум је један од најдрагоценијих метала на свету. Без њега није могуће направити нуклеарно оружје, летети авионом, правити рендгенске снимке и освајати космос.

Нова технологија производње берилијума помоћи ће Русији да се ослободи увоза овог ретког и драгоценог метала, сматрају научници Томског политехничког универзитета и Сибирског хемијског комбината (једног од највећих установа у Русији која се бави нуклеарним материјалима), који од 2015. године у својим лабораторијама производе овај метал.

Планирано је да индустријска производња почне већ 2019. Инвестиције се оцењују на преко 30 милиона долара.

Министарства одбране целог света убрајају берилијум у „стратешки и критички важне“ супстанце, јер се он користи у нуклеарном и аеро-космичком сектору.

„Технологија коју предлажемо одликује се затвореним технолошким циклусом и могућношћу да се поред металног берилијума из концентрата издвоје и синтетички калцијум флуорид и силицијум диоксид као успутни производи који имају комерцијалну вредност“, рекао је за Russia Beyond проректор за науку и иновације Томског политехничког универзитета Александар Дјаченко.

Нова технологија омогућава да се сачува и флуорит, који је такође драгоцен минерал. „При томе се он знатно хемијски обогаћује и уједно се ослобађа од силицијума“, истиче Дјаченко. Флуорит се користи у оптици, металургији, хемији и другим индустријским гранама.

Научници предлажу да се као сировине користе концентрати бертрандит-фенакит-флуорита, који се у Русији добијају индустријским путем у погонима Јермаковског налазишта.

Метал космичког века

Берилијум је један од најдрагоценијих метала на свету. Министарства одбране целог света убрајају га у „стратешки и критички важне“ супстанце, јер се он користи у нуклеарном и аеро-космичком сектору. Без њега није могуће направити нуклеарно оружје, летети авионом, правити рендгенске снимке и освајати космос. Научници карактеришу берилијум као „метал космичког века“, „метал будућности“.

По статистици Геолошке службе САД, у свету је 2012. произведено 230 тона берилијума, од тога 200 тона у САД, 25 тона у Кини и још неколико тона у Казахстану. Донедавно су технологију производње берилијума поседовали само Уљбински металуршки завод у Казахстану, „Brush Wellman“ у САД и кинеска компанија SKS.

Стратешке резерве су на измаку

Засада је тешко рећи да ли ће нова технологија руских научника допринети да се промени однос снага на светском тржишту. Инфраструктура рудника на Јермаковском налазишту је у прилично јадном стању, истиче кандидат геолошко-минералошких наука, доцент Уралског државног рударског универзитета Михаил Попов. „Неопходно је ревидирати процену резерви“, сматра експерт.

„Биће занимљиво пратити како се у примени нове технологије понашају руде берилијума са Маријинског налазишта на Уралу, које садрже други силикат берилијума, тј. берил“, каже Попов. По његовим речима, то налазиште је у совјетско доба било главни извор берилијумове руде и још увек садржи значајне резерве. Оно је и даље у функцији, и у њему је сачуван сепарациони комбинат за добијање концентрата руде.

Поред тога, берилијум је токсичан метал, и због тога је његова производња скупља. „Производња берилијума по застарелим технологијама, које се користе, на пример, у Казахстану, загађује подземне воде и околину, и због тога мора имати заштитну зону широку најмање 200-250 km“, наглашава Попов. 

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“