Цртање генетских портрета народа Русије

Геномна истраживања такође могу да помогну да се испрате путеви миграција и расељавања људи на територији Русије. Фотографија: Micah Baldwin.

Геномна истраживања такође могу да помогну да се испрате путеви миграција и расељавања људи на територији Русије. Фотографија: Micah Baldwin.

Санктпетербуршки државни универзитет је почео рад на оснивању банке генетских портрета народа Русије, што ће касније допринети повећању ефикасности лечења неких болести и стицању сазнања о историји насељавања руске територије. Добијени подаци ће бити представљени јавности.

Научници Центра за геномну биоинформатику „Добржански“ Санктпетербуршког државног универзитета планирају да до 2018. сакупе генетске портрете народа Руске Федерације. Русија је једна од етнички најразноврснијих земаља на свету: у њој живи преко 180 народа.

У пројекту „Руски геноми“ учествоваће добровољци како из најбројнијих, тако и из етничких група са најмањим бројем представника.

Прецизни критеријуми за избор учесника истраживања засад су у фази припреме, али већ је јасно да ће сваког кандидата питати о пореклу његових родитеља, баба и деда.

Према речима професора О’Брајена, знање о томе како тачно генетске карактеристике народа утичу на предиспозиције за различита обољења представља једну од основа медицине будућности.

„Наш циљ је да опишемо варијације у геному човека у различитим групацијама становништва Русије, да утврдимо карактеристике које утичу на ширење болести, као и да створимо информациону базу медицински релевантних геномних варијанти које су карактеристичне за становнике ове земље“, изјавио је за „Руску реч“ руководилац центра за геномну биоинформатику професор Стивен О’Брајен (Stephen J. Obrien).

Стивен О’Брајен је последњи ученик Феодосија Добржанског, америчког генетичара руског порекла, који је 1920-их засновао синтетичку теорију еволуције и који је такође радио у Санкт Петербургу (на Лењинградском универзитету).

Основа за медицину будућности

Према речима професора О’Брајена, знање о томе како тачно генетске карактеристике народа утичу на предиспозиције за различита обољења представља једну од основа медицине будућности.

Познато је, на пример, да лекови на различит начин утичу на представнике различитих народа, као и да постоје болести које се на њих различито одражавају.

Међутим, засад нема конкретних примера за ову појаву који би се односили на Русе, Татаре, Чечене или друге становнике Русије, као што не постоје ни описи који показују по чему се геноми становништва Русије разликују од становништва других региона Земље.

Познато је само да су Јевреји Ашкенази (западни рејони Русије, Пољска и централна Европа) подложнији Теј-Саксовој болести, која погађа централни нервни систем, него други народи.

„Становници Руске Федерације чине богату мешавину великог броја различитих географских и етничких група (на пример, етнички Руси, Татари, Коми, Чечени и многи други). Планирано је да се у истраживање укључе све етничке групе чији представници су спремни да учествују у пројекту“, изјавио је руководилац лабораторије.

Приликом избора кандидата који ће представљати узорак научници се консултују са етнографима и лекарима. Најмање половину узорака треба да чине групе „мајка, отац, дете“, како би се могао испратити начин преношења генетских особина.

Међународно искуство

Геномна истраживања такође могу да помогну да се испрате путеви миграција и расељавања људи на територији Русије. Овакви пројекти су раније спроведени у другим земљама Европе, у Кини, Јапану и САД.

Осим тога, у свету већ постоје примери коришћења метода персонализоване медицине, који ће бити примењиви и у контексту будућих резултата пројекта „Руски геноми“.

На пример, средство за лечење метастатског меланома вемурафениб је ефикасно само код људи који имају мутацију на гену BRAF. Фреквенција са којом се ова мутација појављује код народа Русије тек треба да буде утврђена.

Такође, према речима Стивена О’Брајена, постоји препарат BiDil, који је Управа за контролу квалитета хране и лекова САД (FDA) одобрила за лечење срчане инсуфицијенције код Афроамериканаца.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“