100 година руске ПВО

Зенитно-ракетни комплекс С-400 на проби за Параду Победе. Извор: Виталиј Белоусов / РИА „Новости“.

Зенитно-ракетни комплекс С-400 на проби за Параду Победе. Извор: Виталиј Белоусов / РИА „Новости“.

Први ПВО систем у Русији створен је када је почео Први светски рат и покривао је тадашњу престоницу Петроград. Са стварањем јединственог ПВО система почело се 1932. у СССР-у. Данас Русија има неке од најбољих ПВО система на свету. „Руска реч“ подсећа на дуг пут развоја заштите руског неба, од скромних почетака до моћног С-400.

Почетак пута

Први ПВО систем у Русији створен је пошто је почео Први светски рат и покривао је Петроград, који је тада био престоница Русије. Тада није било специјалних ПВО средстава. За одбрану Петрограда користили су се 75-милиметарски морнарички топови, који су адаптирани за пуцање у небо. Према ономе што нам је познато, први успех руских бранилаца неба догодио се тек после годину дана, када је противавионском јединицом капетана В. Тарнавског први пут у отаџбинској историји оборен немачки аероплан. 13. децембра 1915, када је начаелник Врховног штаба генерал Алексејев потписао наређење о формирању четири издвојене лаке батерија „за гађање по ваздушној флоти“.

Године 1932. почело се са стварањем јединственог ПВО система у СССР-у. Пред почетак Великог отаџбинског рата ловачка ПВО авијација је добила ловачке авионе И-15, а касније и брже Јак-3. Противавионске јединице биле су наоружане противавионским митраљезима, затим 85, 76 и 37-милиметарским противавионским топовима. Војска је добила рефлекторе, нове и јаче радиостанице, поузданију везу помоћу проводника, аутомобиле и осталу технику.

Рат је све поставио на своје место

У рано јутро 22. јуна 1941. јединице ПВО су међу првима ступиле у борбу. Совјетска јуришна авијација, која је тада припадала Војно-ваздушним снагама, достојно је дочекала Немце, али је претрпела знатне губитке. У битку за небо над највећим градовима земље ушле су противавионске ракетне јединице. Током рата оне су заједно са ловцима Ратног ваздухопловства успеле да униште преко 7000 непријатељских авиона.

Рат је постао озбиљна лекција за генерале који су постали свесни потребе за увођењем централизованог командног система ПВО и његовом попуном ловачком авијацијом.

Хладни рат

Совјетски ПВО систем почео је са обновом свог наоружања 1950-их. Када су се после рата појавили носачи нуклеарног оружја са интерконтиненталним дометом (авиони В-50 и В-36) то је ПВО систему дало стратешки значај. Током послератних година, САД и њихови савезници су у више наврата пробијали границе СССР-а, користећи се преимућством својих недоступних „недохватљивих“ авиона. Тако је 1952. забележено 32 пресецања граничног простора, а да је при томе срушено само три, а погођено још три таква авиона.

То је био разлог да се убрза темпо обнове наоружања. Почетком 1950-их јединице су добиле ловачке авионе МиГ-15, МиГ-17 и Јак-25. Средином 50-х уведен је у наоружање први надзвуни ловачки МиГ-19, а затим и суперзвучни пресретачи за велике висине (Су-11, Су-15, Јак-28П), вођене ракете из класе ваздух и земаљске ЗРК С-75. Почетком 60-х борбена моћ ПВО је више него двоструко ојачала.

Важна етапа била је на прелазу између 1960-их и 1970-их, када су у наоружање ПВО авијације почели да стижу ловци-пресретачи треће генерације - МиГ-23, који је у стању да пресреће нисколетеће циљеве, као и брзи високолетећи МиГ-25. Пресретачи су у наоружању имали нове вођене ракете (УР) великог и средњег домета (Р-23, Р-40).

Развој ПВО током 1970-их био је условљен појавом противничких стратешких крстарећих ракета малих размера. Одговор на то састојао се у развијању авиона МиГ-31 и Су-27, наоружаних нишанским комплексима који су у стању да уоче противника на великим раздаљинама и да прате истовремено неколико ваздушних циљева. Као и савршенијих ПВО ракетних система попут С-200.

ПВО данас

Последњих година примећује се тенденција обједињавања команде видовима војске која је одговорна за одбрану ваздушнг простора. Децембра 2011. на темељу Космичких јединица и јединица оперативно-стратегијског командовања ваздушно-космичком одбраном настао је нови род војске – Јединице ваздушно-космичке одбране (ВКО). Планирано је да се током 2015. на бази Ратног ваздухопловства (Војно-ваздушних снага - ВВС) и ВКО формира нови вид Оружаних снага РФ - Воздушно-космичке снаге. Очитује се иста тенденција као и током Другог светског рата (Велики отаџбински рат – ВОВ), а то је обједињавање снага под јединственом командом, ради постизања ефикаснијег управљања.

Противавионске ракетне јединице данас су опремљене ПВО ракетним системима С-400 „Тријумф“ и ПВО ракетно-топовским системима „Панцир-С“.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“