Портабл РЛС „Аистјонок“ хлади „усијане главе“

Основни задатак система 1Л271 састоји се у обезбеђивању рада артиљеријских јединица, а заправо у одређивању координата противничке артиљерије и корекцији ватре сопственог оруђа. Извор: Press Photo.

Основни задатак система 1Л271 састоји се у обезбеђивању рада артиљеријских јединица, а заправо у одређивању координата противничке артиљерије и корекцији ватре сопственог оруђа. Извор: Press Photo.

Јужни војни округ Русије добио је ове недеље нове радио-локационе системе за извиђање и контролу ватре за артиљеријска извиђања - РЛС „Аистјонок“. Оружане снаге РФ имају много моћније системе, али је „Аистјонок“ најмобилнији. Систем се одликује ефикасношћу примене у локалним ратовима, мобилним групама са оперативним премештањем. Намењен је за формације на нивоу „чета-батаљон“ и може уочавати ватру и технику како на земљи, тако и у ваздуху.

Радио-локациони систем са необичним називом „Аистјонок“ („мала рода“, „родица“) развијен је у концерну ПВО „Алмаз-Антеј“. Тежак је 135 kg и раставља се на модуле. То омогућава извиђачким групама да „Аистјонка“ премештају возилом, па чак и ручно, а то може урадити састав од 3-4 члана. Не треба више од 5 минута да се систем склопи и припреми за рад. У састав РЛС улази троножац са механизмом за ослонац и окретање, примопредајник са антеном, електрични агрегат са пуњачем за напајање, блок за примарну обраду сакупљених информација, пулт за управљање и радио-станица. Спајање елемената система врши се кабловима. Информације о режимима рада радио-локационе станице и остале информацие емитују се на дисплеју управљачког пулта, и то у боји, у формату „ноутбук“. У саставу овог система постоји радио-станица за преношење података о уоченим циљевима. Она ради у центиметарском дијапазону. Без обзира на то што нема свој механизам за окретање, антена може обезбедити праћење сектора ширине 60 степени по азимуту.

Станица као што је „Аистјонок“ била би веома популарна за добровољце који ратују у Донбасу. Зато увођење нове РЛС у наоружање руске армије, и то у јеку дискусија о томе да ли Украјини слати оружје, треба да унесе своје измене и охлади „усијане главе“.

„По јачини то није велики систем, али је веома мобилан и тешко га је открити“, рекао је за „Руску реч“ војни стручњак, пуковник у пензији Михаил Тимошенко. Систем омогућује детектовање непријатеља путем евидентирања испаљених пројектила и према путањи њиховог лета. Уочавање циљева може се вршити на удаљености од 200 m до 20 km.

Према сложености и типу уочавања, „Аистјонок“ може извршавати три категорије задатака. На најмањим удаљеностима може у лету пратити пројектиле из минобацача од 81 до 120 mm. Притом, аутоматика система израчунава параметре лета мине и одређује њену стартну тачку или место падања. При израчунавању стартовања узвратног удара на противнички минобацач, а у овом другом случају то је ради корекције ватре својих (пријатељских) јединица.

У раду са минобацачима максимална удаљеност уочавања смањује се до 5 km. На тим удаљеностима систем је у стању да детектује узлазне или силазне деонице лета минобацачких мина и да израчунава координате минобацача. Минимална удаљеност на којој систем 1Л271 може уочити непријатељски минобацач износи 750 m.

Систем детектује циљеве са прецизношћу до неколико десетина метара. Вредности могућих грешака зависе од типа циља. Чак и са топографском грешком од 3-5 метара, систем са прецизношћу до 30 m може да пронађе где се налази противнички бацач граната.

Систем је ефикасан и за контролу ватре артиљеријског оруђа калибра од 122 до 152 mm. Радио-локациона станица фиксира трагове од пада пројектила и детектује их на растојању од 10 km, уз корекцију ватре.

Трећа функција РЛС састоји се у уочавању покретних циљева тешке оклопне технике на земљи, као што су например тенкови. Да би могла да дејствује и наноси ударе, артиљерија добија податке о томе где се налази противничка техника на удаљености до 20 km.

Поред извиђачких РЛС мањих димензија, руске Оружане снаге РФ у свом наоружању имају много моћније системе, али управо је „Аистјонок“ најмобилнији и суштински побољшава ватрену моћ артиљерије.

Станица као што је „Аистјонок“ била би веома популарна за добровољце који ратују у Донбасу. Зато увођење нове РЛС у наоружање руске армије, и то у јеку дискусија о томе да ли Украјини слати оружје, треба да унесе своје измене и охлади „усијане главе“.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“