Лични подаци само на серверима у Русији

Крајем марта 2015. консултантска кућа „Ernst & Young“ и фирма која се бави анализом дигиталне индустрије у Русији „East-West Digital News“ објавиле су заједнички извештај о променама руских закона који се тичу обраде података. Почев од септембра 2015, предузећа која раде у Русији више неће моћи да податке о личности чувају на серверима смештеним ван територије Руске Федерације, у складу са одредбама Федералног закона о изменама одређених законских аката бр. 242-ФЗ.

Кратак, али не и неостварив рок

Поменуте измене прописа отежаће позицију бројним фирмама које податке својих корисника складиште на ресурсима „у облаку“ или на другим локацијама у иностранству. Ипак, у извештају се наводи да ће „у највећем броју случајева пословање са руским корисницима и потрошачима моћи да се настави, под условом да се примени низ потребних организационих, техничких и правних мера.“

Дејвид Хамнер, председник компаније за складиштење информација „DataSpace“, сматра да има доста фирми које неће бити спремне до назначеног рока у септембру. „Међутим, многе од њих верују да, уколико докажу да раде на усаглашавању пословања са новим законом, могу да добију продужење рока или се надају да ће бити кажњене само новчано и да износ казне неће бити висок“, додаје Хамнер.

Поред тога, неке међународне компаније брине могућност да лични подаци буду доступни руским властима и да им сервери могу да буду одузети. „Али, ако представници власти имају одговарајуће налоге за претрес или одузимање опреме, није важно да ли сте у Финиксу у америчкој Аризони, Лондону или Москви – добиће оно шта желе“, каже Хамнер.

Нејасноће у примени закона

Све донедавно, бројна предузећа нису била довољно упозната шта се од њих тачно захтева да би пословали у складу са новим прописима. Гај Вилнер, директор компаније за складиштење података „IXcellerate“, рекао је да многе стране фирме нису чак ни знале да су донете измене закона. Судећи по извештају, нов пропис којим се регулишу обавезе субјеката који оперишу са личним подацима кратак је и јасан: сви подаци о личности руских грађана могу да се обрађују искључиво у Руској Федерацији. Уколико се за ову сврху из Русије приступа онлајн ресурсима и том приликом дође до кршења закона, онда државно регулаторно тело – Федерална инспекција у сфери телекомуникација, информационих технологија и медија „Роскомнадзор“ – има право да ограничи или спречи такав приступ.

Нове законске одредбе не односе се само на складиштење података на територији Русије, већ и на њихово прикупљање, чување и приказивање. „Може да се закључи како све активности у вези са подацима о личности треба надзирати у реалном времену и то кроз базе података које су физички смештене у Русији“, стоји у извештају.

Међутим, начин на који нове законске одредбе треба да буду имплементиране још није у потпуности јасан. „Нови захтеви које се односе на обраду података биће детаљније појашњени у подзаконским актима за које се очекује да буду донети током 2015, пре ступања на снагу новог закона“, такође се наводи у извештају.

Контрола података

Две деценије Рунета
Рунет, руски сегмент Интернета, обележио је 2014. своју 20-годишњицу. Као његов рођендан обично се рачуна 7. април 1994. Рунет је дао велики допринос глобалној Мрежи.

У овом тренутку „Роскомнадзор“ организује низ састанака са представницима IT компанија и организација како би се размотрила битна питања у вези са применом нових прописа, укључујући и специфичности чувања података o личности у Русији, као и начине и механизме за контролисање физичке локације на којој се подаци чувају. Ипак, највероватније ће бити потребно неколико година примене закона да би се број суђења у Русији у овој области изједначио са оним у Европској унији.

„У поређењу са прецедентним правним системима какви постоје у иностранству, у Русији државни арбитражни судови, као ни судови опште јурисдикције, још увек немају већи број случајева у којима власници личних података траже своја права када трећа страна изврши неовлашћен приступи тим информацијама“, каже се у извештају. Свега неколико тужби поднето је од стране лица чији су подаци о личности били угрожени и оне су углавном одбачене као неосноване. У извештају се износи претпоставка да је, по свој прилици, главни разлог за ово низак ниво правосудне иницијативе и предрасуде које судије имају према оваквим тужбама.

Аутори извештаја такође сматрају да промене законодавства могу да изазову пораст тражње за новим дата-центрима. Судећи по овом документу, последица насталих промена биће „коренита трансформација комерцијалних и корпоративних дата-центара у економском и технолошком погледу.“

Росијскаја газета. Сва права задржана.