Нова руска пшеница отпорна на хладноћу

Баграт Сандухадзе (са качкетом) заједно је са колегама одгајио 15 нових сорти озиме пшенице за зону где је земљиште слабијег квалитета. Извор: Владимир Акимов / РИА „Новости“.

Баграт Сандухадзе (са качкетом) заједно је са колегама одгајио 15 нових сорти озиме пшенице за зону где је земљиште слабијег квалитета. Извор: Владимир Акимов / РИА „Новости“.

У наредним годинама Русија би могла да почне снабдевање светског тржишта новом еколошки чистом пшеницом са високим садржајем корисних материја, саопштили су селекционари за „Руску реч“. Ова пшеница, на којој су три генерације руских стручњака радиле деценијама, може да расте и у изузетно хладним или степским подручјима.

Научници Московског научноистраживачког пољопривредног института „Немчиновка“, познатог научног центра за селекционарство, одгајили су посебне сорте озиме пшенице, које по садржају корисних елемената превазилазе постојеће врсте. Могу да расту у зони са лошијим квалитетом земљишта и у хладнијим климатским условима и притом обезбеђују већи принос него врсте које се гаје у повољнијим условима. Садржај беланчевина у новим сортама је двоструко већи, него код већине постојећих сорти на светском тржишту.

Посебни гени

Селекционари из „Немчиновке“ сматрају да захваљујући новим сортама пшенице може бити решен један значајан проблем: у свету опада квалитет житарица. „Данас у развијеним земљама просечан принос озиме пшенице износи 9-10 тона по хектару. Притом она садржи само 8-9 % беланчевина, што не омогућава да се производи квалитетан хлеб“, изјавио је за „Руску реч“ познати селекционар, шеф лабораторије за селекцију озиме пшенице Московског научноистраживачког института „Немчиновка“, академик РАН Баграт Сандухадзе. Према његовим речима, сорте које су произведене у институту могу да дају 10-12 тона по хектару са 17% беланчевина и преко 30% глутена.

Сандухадзе је заједно са колегама одгајио 15 нових сорти озиме пшенице за зону где је земљиште слабијег квалитета, што се односи на огромну територију у европском делу Русије од обала Северног леденог океана до шумско-степске зоне на југу и од Балтичког мора до Западног Сибира. За 14 сорти су већ добијени патенти и одговарајуће потврде о ауторском праву. „Изузетни селекционар академик Сандухадзе је у суштини целу зону Русије са лошијим квалитетом земљишта снабдео квалитетном пшеницом“, истакао је извршни директор научног фонда „Демидов“, председник Уралског одељења РАН Валериј Чарушин.

Стручњаци сматрају да нове сорте, захваљујући високом приносу, могу постати достојан „одговор на ГМО“. Како је истакла Маргарита Шипицина, чланица координационог савета Руског удружења пекара и посластичара и директорка научнометодолошког центра „Руски рецепт“, генетски модификоване сорте данас заузимају 70% обрадивих површина на свету.

„Живо злато“

У Русији је 40 милиона хектара необрађено. Ту се може гајити квалитетно еколошки чисто жито и тако обезбедити здравље нације.

Баграт Сандухадзе, академик РАН

Данас Русија спада међу шест водећих светских произвођача пшенице. Тржиште житарица се непрекидно мења, тражећи нове отпорне сорте. „Узгој квалитетних сорти житарица за људску исхрану са снажним генима омогућиће да се очува екологија, а то је десет пута исплативије, него упуштати се у производњу хемикалија за стимулацију раста или у генетски инжењеринг. Професионална селекција кошта највише неколико милиона, док губици због техногених фактора износе милијарде и уништавају екологију. У Русији је 40 милиона хектара необрађено. Ту се може гајити квалитетно еколошки чисто жито и тако обезбедити здравље нације“, сматра Баграт Сандухадзе.

По мишљењу Маргарите Шпицине, упркос успеху селекционара, Русија данас мора да решава низ проблема у вези са квалитетом земљишта: „Како би узгајала квалитетно здраво жито, Русија мора да обнови систем контроле квалитета, који се доследно спроводио у совјетска времена. Квалитет житарица за људску исхрану у Русији је приметно опао. Појављују се нове болести житарица.“

Сандухадзеу је за узгој нових сорти било потребно 47 година. Пројекат узгоја озиме пшенице у зони земљишта лошијег квалитета са влажном и хладном климом совјетски селекционари су почели још 1930-их. Баграт Сандухадзе припада већ трећој генерацији истраживача.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“