Фотографија из личне архиве Валерија Спиридонова
Контроверзни италијански неурохирург Серђо Канаверо намерава да изведе до сада незамисливу операцију: трансплантацију људске главе једног човека на тело другог човека. Први добровољац је програмер из града Владимира, 30-годишњи Валериј Спиридонов. Он болује од урођене спиналне мишићне атрофије (Вердниг-Хофманов синдром) услед које је трајно везан за инвалидска колица. Валериј Спиридонов каже да се одлучио на тај очајнички корак како би добио ново, здраво тело, иако је свестан великог ризика.
1. Валериј Спиридонов неће моћи да бира своје ново тело. Његов донор ће највероватније бити особа која је доживела тешку саобраћајну несрећу или осуђеник на смртну казну. Једина Валеријева жеља је да му буде трансплантирано тело мушкарца.
„Желим само да то тело буде мало здравије од мог“, рекао је Спиридонов за „Руску реч“. „То је најважније, а касније ми правилна исхрана и спорт могу помоћи да стекнем додатну физичку снагу и кондицију. За сада није могуће бирати тело, то је незамислив луксуз“.
Ако пропустим ову шансу, чека ме тужна судбина. Моје здравствено стање се из године у годину погоршава.
Валериј Спиридонов
2. Трансплантација ће трајати више од 36 сати, иако ће за одвајање Валеријеве главе и њено пресађивање на тело донора бити потребно непуних сат времена. Током операције Канаверу ће асистирати стотинак хирурга.
„Након операције провешћу око месец дана у вештачки изазваној коми, како би се у стању потпуног мировања олакшало зарастање и прихватање трансплантираних ткива. Затим ми предстоји око годину дана физиотерапије и рехабилитације.“, објашњава Спиридонов.
3. Уколико операција успе, Спиридоновљева деца би могла да наследе гене донора.
„Деца би наследила генетске особине донора, али то још није детаљно испитано“, каже наш саговорник.
4. Операција ће коштати око 11 милиона долара. Професор Канаверо још није сакупио новац за свој подухват.
5. Серђо Канаверо не захтева ништа конкретно од својих потенцијалних пацијената.
Доктор Канаверо од мене није тражио ништа конкретно“, каже Спиридонов. „Једини услов је да добровољац за трансплантацију главе буде особа са тешким, вишеструким и неизлечивим оштећењима организма. Другим речима, потребан му је човек који нема шта да изгуби“.
6. Спиридонов и Канаверо се нису лично упознали. Контактирају само преко Скајпа. Доктор и пацијент ће се први пут срести на конференцији за штампу која ће бити одржана у САД.
„Доктора Канавера сам пронашао сам“, прича Спиридонов. „Одавно ме интересује могућност овакве трансплантације и много сам читао о ранијим експериментима у тој области. Случајно сам наишао на интервју у коме доктор Канаверо тврди да је пронашао решење за кључни проблем, а то је зарастање кичмене мождине након пресађивања. Нисам му слао детаљну медицинску документацију јер моја дијагноза довољно говори. Све особе мојих година које болују од урођене спиналне мишићне атрофије имају мање-више исте симптоме. Засада нема потребе да се сретнемо, довољно је да се чујемо преко Скајпа“.
7. Професор Канаверо није спреман да сноси одговорност за исход експеримента, а Спиридонов од њега то и не очекује.
„Доктор ће покушати да уради оно о чему сањам“, каже Валериј. „Ни на шта не могу да га обавежем. Исход операције засада није предвидив. Доста детаља ће бити обелодањено на конференцији у САД. Можда ће доктор тада моћи да каже шта очекује од операције. Наравно, крајњи циљ трансплантације главе је потпуна рехабилитација и повратак свих функција органа и екстремитета“.
8. Приликом трансплантације од пресудног значаја ће бити „ултраоштри скалпел“ којим ће доктор Канаверо пресећи кичмену мождину пацијента и донора.
9. Да би глава Валерија Спиридонова могла да функционише на трансплантираном телу хирурзи морају да „споје“ све пресечене аксоне, нервна влакна која повезују неуроне и преносе надражаје од нервних ћелија до мишића и жлезда.
10. Валериј Спиридонов се неће предомислити. „Ако пропустим ову шансу, чека ме тужна судбина. Моје здравствено стање се из године у годину погоршава“, закључује наш саговорник.
Трансплантација главе: од идеје до покушаја
Идеја о трансплантацији главе на тело донора први пут се појавила 1923. у роману „Глава професора Доуела“ совјетског писца научне фантастике Александра Бељајева. Професор Керн у тајности врши успешну трансплантацију главе. Међутим, хирург овај успех дугује глави свог бившег руководиоца, чувеног професора Доуела који је умро под неразјашњеним околностима. Професор Керн оживљава само Доелову главу која „ради“ за њега.
Физиолог Сергеј Брјухоњенко је извео први експеримент у коме је покушао да „оживи“ одсечену главу пса. Он је 1926. конструисао први апарат за вештачки крвоток.
Брјухоњенко је главу пса, одвојену од тела, повезао са апаратом за вештачки крвоток. Глава је давала знаке живота. Као одговор на различите надражаје глава пса је трептала, облизивала се и чак појела парче сира које је затим испало из једњака.
Трансплантацију главе пса на тело донора први је извршио совјетски научник Владимир Демихов 1954. Он је на тело немачког овчара пресадио главу штенета са предњим ногама.
Овај двоглави монструм је живео свега неколико дана. „Трансплантирана глава је живо реаговала на околину, имала је свестан поглед, гледала је у очи оне који су прилазили псу“, писао је Демихов у свом дневнику.
Росијскаја газета. Сва права задржана.
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу