Фотографија: РИА „Новости“
Са вером у некажњивост
Америка је 2001. године иступила из Споразума о забрани развоја противракетне одбране (ПРО). Данас она у целом свету поставља системе Иџис (Aegis) поморског и наземног базирања који могу да обарају ракете домета 5500 км. Томе треба додати зенитне навођене ракете-пресретаче подземног базирања GBI, стварање читавог система радарских станица (укључујући и плутајућу SBX), као и размештање најновијих система THAAD у Јужној Кореји чији је задатак да покривају зону која је ван домета америчког противракетног система, а то су Сибир и руски Далеки исток, где почетна, најрањивија деоница лета руских интерконтиненталних балистичких ракета није у зони коју виде амерички радари.
Руске трупе ваздушно-космичке одбране су 12. априла 2015. приметиле у орбити групу сателита за радио-техничко извиђање. Министарство одбране није саопштило којој земљи они припадају, али експерти сматрају да је Америка власник тих шпијунских сателита.
„Група се формира како би се реализовало радио-техничко извиђање средстава која се налазе на територији Руске Федерације”, саопштио је начелник штаба Ваздушно-космичких трупа генерал Олег Мајданович.
Очигледно је реч о Америци, која поседује сателите за радио-техничко извиђање. То су серије Ferret D које раде у горњем дијапазону радио-таласа, у коме функционишу средства за навођење, откривање и противракетну одбрану”, рекао је агенцији ТАСС Игор Коротченко, главни уредник листа „Национална одбрана”.
Како ће Русија одговорити?
Када је реч о потенцијалу којим Русија може да одговори на постојеће опасности, он је и геополитички и економски веома ограничен. Сваки одговор у садашњој ситуацији по дефиницији може бити само асиметричан.
У тим условима је одлучено да се пажња посвети развоју нових интерконтиненталних балистичких ракета и стварању универзалних система противваздушне и противракетне одбране (ПВО/ПРО) типа С-400 и С-500, као и модернизацији московског подручја ПРО.
Сада је у току тестирање нове ракете за систем С-400 домета 400 км. Тестира се показатељ везан за погађање аеродинамичких циљева попут авиона. Тачан домет ракета није познат, али је прецизирано да она може уништавати ракете у ближем космосу.
Паралелно се ради на систему ПВО/ПРО нове генерације С-500 и новом систему московске ПВО А-235. Ова два система треба да функционишу синхронизовано. Планирано је да се у оперативну употребу уведу 2017. године. Засада руска војна индустрија намерава да троструко повећа производњу ракета за системе ПВО и ПРО у односу на показатеље из 2014. године.
У Руској Федерацији се ради и на обезбеђивању непрекидног извиђања циљева. Како је изјавио Анатолиј Савин, научни руководилац Концерна ПВО „Алмаз-Антеј”, створен је „оригинални систем космичког извиђања” који омогућава да се открива и прати кретање америчких носача авиона у океанима, као и стратешких подморница НАТО-а. „Почели смо непрекидно да осматрамо практично читаву акваторију Светског океана”, додао је он.
Поред тога, у најскорије време је планирано да се на Арктику развије мрежа аутономних радарских станица.
Задатак целог човечанства је да се не допусти вођење свеобухватног рата у космичком простору. Америка данас није спремна за преговоре. Због тога је и одбила да подржи пројекат свеобухватног споразума о спречавању размештања оружја у космосу, који од 2007. године припремају Русија и Кина.
У таквој ситуацији предстоји дуготрајно убеђивање Сједињених Америчких Држава да је потписивање споразума и у њиховом интересу. То је, међутим, могуће само уколико се шире буду примењивале асиметричне мере које сада практикују Русија и Кина. Кина је, наиме, од Руске Федерације већ купила системе С-400.
Росијскаја газета. Сва права задржана.
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу