Русија се спрема за „рат звезда”

Фотографија: РИА „Новости“

Фотографија: РИА „Новости“

Конфронтација између Русије и САД све је израженија и у најскорије време може буквално попримити космичке размере. Реч је о технологијама које развија Америка, а које врло брзо могу утицати на глобалну констелацију снага и опасне су по Русију, јер прете да неутралишу улогу њених Стратешких нуклеарних снага.

Са вером у некажњивост 

Америка је 2001. године иступила из Споразума о забрани развоја противракетне одбране (ПРО). Данас она у целом свету поставља системе Иџис (Aegis) поморског и наземног базирања који могу да обарају ракете домета 5500 км. Томе треба додати зенитне навођене ракете-пресретаче подземног базирања GBI, стварање читавог система радарских станица (укључујући и плутајућу SBX), као и размештање најновијих система THAAD у Јужној Кореји чији је задатак да покривају зону која је ван домета америчког противракетног система, а то су Сибир и руски Далеки исток, где почетна, најрањивија деоница лета руских интерконтиненталних балистичких ракета није у зони коју виде амерички радари. 

Руске трупе ваздушно-космичке одбране су 12. априла 2015. приметиле у орбити групу сателита за радио-техничко извиђање. Министарство одбране није саопштило којој земљи они припадају, али експерти сматрају да је Америка власник тих шпијунских сателита. 

„Група се формира како би се реализовало радио-техничко извиђање средстава која се налазе на територији Руске Федерације”, саопштио је начелник штаба Ваздушно-космичких трупа генерал Олег Мајданович. 

Очигледно је реч о Америци, која поседује сателите за радио-техничко извиђање. То су серије Ferret D које раде у горњем дијапазону радио-таласа, у коме функционишу средства за навођење, откривање и противракетну одбрану”, рекао је агенцији ТАСС Игор Коротченко, главни уредник листа „Национална одбрана”. 

Како ће Русија одговорити? 

Када је реч о потенцијалу којим Русија може да одговори на постојеће опасности, он је и геополитички и економски веома ограничен. Сваки одговор у садашњој ситуацији по дефиницији може бити само асиметричан. 

У тим условима је одлучено да се пажња посвети развоју нових интерконтиненталних балистичких ракета и стварању универзалних система противваздушне и противракетне одбране (ПВО/ПРО) типа С-400 и С-500, као и модернизацији московског подручја ПРО. 

Мало историје

Споразум о забрани атомског оружја у свемиру из 1967. године прописује да се у космичком простору не сме размештати нуклеарно оружје, али се та забрана не односи на конвенционално наоружање. Ако се непријатељ не може из космоса „гађати” нуклеарним ракетама, онда могу да се пресрећу његове ракете. Та „рупа у закону” је затворена у оквиру преговора који су окончани потписивањем споразума о систему ПРО склопљеног 1972. године.

Сада је у току тестирање нове ракете за систем С-400 домета 400 км. Тестира се показатељ везан за погађање аеродинамичких циљева попут авиона. Тачан домет ракета није познат, али је прецизирано да она може уништавати ракете у ближем космосу. 

Паралелно се ради на систему ПВО/ПРО нове генерације С-500 и новом систему московске ПВО А-235. Ова два система треба да функционишу синхронизовано. Планирано је да се у оперативну употребу уведу 2017. године. Засада руска војна индустрија намерава да троструко повећа производњу ракета за системе ПВО и ПРО у односу на показатеље из 2014. године. 

У Руској Федерацији се ради и на обезбеђивању непрекидног извиђања циљева. Како је изјавио Анатолиј Савин, научни руководилац Концерна ПВО „Алмаз-Антеј”, створен је „оригинални систем космичког извиђања” који омогућава да се открива и прати кретање америчких носача авиона у океанима, као и стратешких подморница НАТО-а. „Почели смо непрекидно да осматрамо практично читаву акваторију Светског океана”, додао је он. 

Поред тога, у најскорије време је планирано да се на Арктику развије мрежа аутономних радарских станица. 

Задатак целог човечанства је да се не допусти вођење свеобухватног рата у космичком простору. Америка данас није спремна за преговоре. Због тога је и одбила да подржи пројекат свеобухватног споразума о спречавању размештања оружја у космосу, који од 2007. године припремају Русија и Кина. 

У таквој ситуацији предстоји дуготрајно убеђивање Сједињених Америчких Држава да је потписивање споразума и у њиховом интересу. То је, међутим, могуће само уколико се шире буду примењивале асиметричне мере које сада практикују Русија и Кина. Кина је, наиме, од Руске Федерације већ купила системе С-400.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“