Руски астрономи пронашли воду у далеком свемиру

Руски астрономи су у априлу ове године саопштили да је успешно регистрован молекул воде у удаљеној галаксији NGC 4258, која се налази 24 милиона светлосних година од Земље у правцу сазвежђа Ловачки пси. Откриће је резултат рада научника из Коуровске опсерваторије Уралског федералног универзитета (УрФУ) и њихових колега из астрокосмичког центра Физичког института „Лебедев”, а такође из САД, Пољске, Холандије и Кине.

Шта значи присуство воде у удаљеној галаксији? Према речимаАндреја Собољева, руководиоца програма за истраживања космичких мазера у оквиру пројекта „РадиоАстрон” и главног научног сарадника астрономске опсерваторије УрФУ, ово откриће не сведочи обавезно о постојању живота или о могућности његовог настанка. „У овом случају је присуство воде регистровано у области супермасивне црне рупе. Живот налик на наш у таквим условима није могућ”, објаснио је Собољев за „Руску реч”.

Нови метод проучавања структуре Космоса

Подаци су први пут добијени методом земаљско-космичке интерферометрије, који омогућава да се уоче фантастични детаљи и значајно повећа тачност мерења положаја објекaта. Посматрања су извршена у оквиру пројекта „РадиоАстрон”, који се реализује уз коришћењерадио-телескопа на руском сателиту и инструменатана Земљи,распоређених у различитим крајевима света.

Руски научници потврдили могућност космичког порекла живота на Земљи
Експеримент са руским сателитом „Фотон-М“ бр. 4, који се у новембру вратио из орбите, експериментално је потврдио могућност једне од најузбудљивијих хипотеза о пореклу живота: да је живот на Земљу могао да дође из космоса.

Нови метод омогућава да се значајно унапреди угаона резолуцијателескопа, тј. његова способност да разликује веома ситне детаље. Пројекат „РадиоАстрон” омогућава да се посматрани објекатувећа25-30 пута. На тај начин ће научници из целог света моћи знатно прецизније да проуче структуру Космоса, да измере растојање до објеката унутар наше галаксије и изван њених граница, да истраже кретање гаса у областима где се формирају звезде и околину супермасивних црних рупа у другим галаксијама, као и природу специфичних космичких објеката.

„Научници су први пут показали да су помоћу новог метода оваква посматрања могућа. Овај метод суштински превазилази могућности сваког инструмента који се налази на Земљи”, истиче Собољев. „Сада ће научници у целом свету моћи вишеструко прецизније да измере брзину кретања космичких објеката и одреде растојање до њих. Овај пројекат нам даје нови инструмент за проучавање структуре нашег Космоса.”

Аутори метода

Метод интерферометрије су изумели руски научници: руководилац међународног пројекта „РадиоАстрон” Николај Кардашев, Генадиј Шоломицки и Леонид Матвејенко. Према речима Андреја Собољева, први космички сателит са радио-телескопом у оквиру пројекта HALCA лансирао је Јапан 1997. године, али овај инструмент није могао да опажа водене мазере. Због хаварије у нуклеарној електрани „Фукушима” и из низа других разлога Јапан је обуставио истраживања у овој сфери. Кина такође спроводи сопствена истраживања на пољу интерферометрије.

„Нуклон“ решава тајне тамне материје
Крајем децембра 2014. у орбиту је лансиран руски сателит „Ресурс-П“ бр. 2. На њему се налази научна апаратура „Нуклон“, чији је задатак потрага за тајанственом и необичном тамном материјом путем регистровања и проучавања космичког зрачења.

Астрономска опсерваторија УрФУ се налази у насељу Коуровка 40 километара од Јекатеринбурга. У великом тиму истраживача који у оквиру пројекта „РадиоАстрон” раде на проучавању космичких мазера су и научници из Јапана, САД, Холандије, Аустралије, Кине, Немачке, Шпаније и других земаља. „Овај посао не може да се развија без широке међународне сарадње, јер су радио-телескопи распоређени по целој планети“, саопштио је проректор за науку УрФУ Владимир Кружајев.

Космички мазери су природни „ласери” у радио-спектру, који имају јединствена својства. Они емитују веома јарку светлост, која је много билиона пута интензивнија од светлости нашег Сунца. Посматрање мазера омогућава да се коришћењем директног метода измери растојање до космичких објеката и брзина њиховог кретања. На основу ових мерења научници могу да истраже структуру наше галаксије. Пројекат „РадиоАстрон”, који омогућава да се на растојању од преко 2000 светлосних година опазе објекти величине Сунца, омогућио је непосредно мерење растојања до других галаксија.

Росијскаја газета. Сва права задржана.