Системска криза руске космичке индустрије

Фотографија: AP

Фотографија: AP

Читав низ хаварија навео је експерте да констатују како је у руској космичкој индустрији наступила „системска криза“. По њиховом мишљењу проблем се може решити уз помоћ приватних инвестиција, међународне технолошке алијансе и реформе читавог сектора.

У суботу 16. маја ракета-носач Протон-М са мексичким комуникационим сателитом MexSat-1 потпуно је изгорела у атмосфери. Почетком месеца хаварија се догодила и са теретном ракетом Прогрес-26М на којој се налазио драгоцени терет за Међународну космичку станицу (МКС). Засада се сумња да је дошло до квара на моторима.

Како је на својој страници на Твитеру прокоментарисао потпредседник владе Дмитриј Рогозин, проблем се може решити административним реформама. „Хаварије су последица системске кризе у овом привредном сектору“, написао је Рогозин. Он очекује да ће променом структуре Федералне космичке агенције (Роскосмос) бити усавршен систем управљања.

Све је у лошем стању, шта год да се погледа – од процеса производње и израде детаља до контроле и извођења

Иван Моисејев, руководилац Института за космичку политику

Експерти, међутим, сматрају да за решавање системске кризе административна реформа сама по себи није довољна. „...Све је у лошем стању, шта год да се погледа – од процеса производње и израде детаља до контроле и извођења“, објашњава Иван Моисејев, руководилац Института за космичку политику. „Да би се пребродила криза потребни су људи и ресурси. Системска криза вуче своје корене још из совјетског периода, а ништа није предузимано за решавање ових проблема“.

Експерти се уздају у БРИКС

Сада Влада Руске Федерације разматра нацрт документа којим се дефинише развој космичке индустрије за период 2016-2025. Судећи по документу, Русија у наредној деценији планира да смањи трошкове проучавања космоса.

Ради се о нацрту Федералног космичког програма Русије од 2016. до 2025. године (ФКП). Овај програм предвиђа смањење трошкова за 10%, са 2117,3 милијарди на 2004,5 милијарди рубаља. Штедеће се, између осталог, и на фундаменталним научним истраживањима, и на „средствима за избацивање у космос“, тј. на ракетама-носачима.

По мишљењу експерата, за решавање проблема у космичкој индустрији Русија мора више пажње да обрати на развој приватних космичких пројеката и међународне сарадње, јер би Русији одговарала технолошка алијанса са другим заинтересованим државама.

„У програму би се озбиљно могло размислити о далеко чвршћој технолошкој алијанси са земљама БРИКС-а“, истиче председник Московског космичког клуба Сергеј Жуков, космонаут који испробава космичке апарате. Раније је Роскосмос изражавао спремност да сарађује са БРИКС-ом на пројекту нове космичке станице која после 2024. године може заменити МКС.

Приватно инвестирање у ракете-носаче

Роскосмос у поменутом документу први пут говори о неопходности подршке приватних космичких пројеката. „Ми планирамо да подржимо произвођаче који се баве малим космичким апаратима“, саопштио је Комаров. „Важна област је даљинско сондирање Земље“. По његовим речима новац приватних инвеститора могао би решити и проблеме са руским ракетама-носачима. „Реформе космичке индустрије ће допринети да сам овај сектор постане занимљив за инвеститоре, јер ту постоји озбиљан потенцијал“, сматра Комаров.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“