Подводни роботи ускоро на руском Далеком истоку

Фотографија: ТАСС

Фотографија: ТАСС

Руски произвођачи роботске технике до 2017. планирају отварање првог руског кластера подводних робота за цивилне и војне потребе.

Пројектанти са руског Далеког истока планирају да се уједине у кластер за израду оригиналних подводних робота који би месецима могли да извршавају компликоване задатке, па чак и делимично да замене гњурце. Примењиваће се у војне и цивилне сврхе – на пример за геолошка извиђања и испитивања епиконтиненталног појаса (континенталног шелфа).  

По речима пројектаната, руски подводни роботи у догледно време могу изаћи на тржиште тихоокеанског региона. За најперспективније иностране партнере у области роботизованих система сматрају се земље Југоисточне Азије, Индија, Кина и Јужна Кореја.

„Контролни пункт

Оснивање кластера је иницирао концерн „Моринформсистема-Агат”. Ова копанија већ преко 60 година ради на аутоматизованим системима управљања за руску флоту. У оквиру кластера се планира и јединствени комплексни систем који ће служити за управљање хидромашинама са великог растојања.

„Поморски роботизовани систем градиће се по модуларном принципу, што значи да ће бити универзалан”, рекла је за „Руску реч” Марија Воробјова, секретар за штампу овог концерна. Пројектанти се надају да ће кластер допринети јачању одбране тихоокеанске границе Русије. „Планирамо да уз помоћ партнера створимо комплексно решење које ће се примењивати како за одбрану руских граница и економске зоне, тако и у цивилне сврхе”, прецизирала је Воробјова.

У кластер треба да уђе око 20 руских предузећа, укључујући и групу компанија „Тетис”, као и концерне „Океанприбор” и „Поморско подводно оружје – Хидроприбор”(рус. „Морское подводное оружие – Гидроприбор”). Оснивање удружења је подржало преко 100 индустријских и научних организација.

Руски Далеки исток као отаџбина робота

На руском Далеком истоку ради неколико научно-истраживачких институција и индустријских предузећа. Например, у Институту за проблеме поморских технологија праве се уређаји који су уведени у наоружање на Северу, Црном мору и Тихом океану.

У кластер треба да уђе око 20 руских предузећа, укључујући и групу компанија „Тетис”, као и концерне „Океанприбор” и „Поморско подводно оружје – Хидроприбор”(рус. „Морское подводное оружие – Гидроприбор”).

Управо ту је био направљен робот „Клавесин-1Р”, који може да зарони на дубину до шест хиљада метара. Он је показао своје могућности на дну Арктика, где сва остала техника не може да издржи температурне услове. „Клавесин” је научницима помогао у прикупљању доказа да је Гребен Ломоносова у Северном леденом океану продужетак територије Русије. Сада га је министарство одбране Русије уврстило у свој арсенал.

На Далекоисточном федералном универзитету ради један од најјачих светских тимова за подводну роботску технику. Универзитет се нада да ће помоћу кластера конструисати подводне аутономне и теледириговане роботе који ће се бавити вађењем нафте, мониторингом еколошке ситуације и безбедносним питањима.

Роботи бржи од ронилаца

„Време човековог боравка под водом могло би се десетоструко смањити захваљујући роботима”, изјавио је за „Руску реч” Алексеј Цхе, проректор за науку и иновације на Далекоисточном федералном универзитету (ДВФУ). „На решавању овог проблема ради читав свет, укључујући и наше партнере из Кореје, Кине, САД и Сингапура. Наравно, аутономни подводни уређаји који су направљени на овом универзитету не могу вршити све операције које врши човек на великим дубинама. Али један део, рецимо визуелни преглед и дијагностику, роботи ће урадити брже него човек”, истиче Цхе.  

Без обзира на велики потенцијал руских научника и пројектаната, њихови пројекти се засада не уводе довољно активно. Постоје и проблеми у вези са маркетингом и комерцијализацијом огледних примерака. Иницијатори кластера на руском Далеком истоку надају се успешном решењу овог проблема.

„За увођење подводних робота потребан је пре свега индустријски јак партнер који би помогао да идеја дође до нивоа огледног примерка и велике индустријске перспективе. У кластер улажемо велике наде, зато што је усмерен управо на комерцијализацију руских проналазака и пројеката”, закључио је Алексеј Цхе.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“