Фотографија из слободних извора
Шамиљ Алиев, генерални конструктор фабрике „Дагдизел“, која се налази на југу Русије у сунчаном Дагестану, другог дана јуна је изјавио да његово предузеће ради на „подводном оружју високе прецизности“. Он је поменуо неке карактеристике новог торпеда (висока заштита од ометања, вештачка интелигенција и дигитализовани систем управљања), али није желео да говори о осталим детаљима, због тајности пројекта. По његовим речима, ово оружје обједињује функције извиђања, посматрања, лажног информисања и средства за директно уништење.
Лепљива „кљешта“
Треба рећи да је Шамиљ Алијев пре две године у свом интервјуу већ говорио о перспективном торпедном наоружању. Тада је признао да руски пројекти ове врсте заостају за Француском и САД: „На крају крајева, наша торпеда су тежа и бучнија у односу на најбоља светска торпеда, зато што немамо најновију елементну базу и врхунске инфомационо-аналитичке блокове“.
Да би се заостајање превазишло, Алијев је позвао на озбиљан научно-истраживачки рад у овој области. Пошто сада већ није реч о научно-истраживачком и огледно-конструкторском раду (НИОКР), већ о изради нових примерака, овај рад је очигледно обављен.
Говоримо о два смера – о модернизацији „Шквала“, најпознатијег торпеда на свету (види текст о њему: Armed by Russia) и изради принципијелно новог производа – минијатурног торпеда дужине до 30 сm. Алијев га је упоредио са „кљештима“ која у великом броју полако и неприметно иду ка циљу, „лепе се“ за њега и експлодирају.
Реинкарнација „Шквала“?
Други смер радова је у потпуној тајности, ту није познато ништа осим концепције у основним цртама, а када је реч о ВА-111 „Шквал“, изгледа да његова модернизација подразумева суштинске промене у вези са конструкцијом, обликом, чак и са тактиком примене.
Овај оригинални производ из фабрике „Дагдизел“ уведен је у наоружање током друге половине 70-х година 20. века. Под водом може развити брзину до 300 km/h захваљујући кавитацији (кретању у ваздушном јастуку). Немогуће га је избећи при таквој брзини на кратким растојањима. Али његови недостаци су велика бучност и мали домет испаљивања – само 8-10 km. То гарантовано демаскира и открива подморницу која носи торпедо. Алијев је у свом интервјуу 2013. године поменуо управо овај торпедо као један од приоритета, рекавши да лично учествује у пројектовању хидродинамичног облика његове модернизоване верзије. Овај рад се састоји у одређивању границе воде и ваздуха око торпеда, што омогућује одређивање граница његове тежине и димензија, оптерећења и носивости. Такође је поменуо америчке еквиваленте који мењају курс у зависности од команде оператера и „предвиђају специјалну вишеслојну ‘сукњу’ индикатора“. Вероватно ће ово искуство бити реализовано у новом руском високопрецизном подводном наоружању.
Замена „Шкваловог“ инерцијалног система савременим уређајима за навођење повећава домет уништавања циљева, што омогућава да се на бази овога направи ново оружје: „Торпедо мора да погоди најосетљивије место (одсек команде или одсек управљања), а не само да удари у противничку подморницу. Не заборавимо да се подморница може уништити само торпедом, а не ракетом“, изјавио је Алијев.
Росијскаја газета. Сва права задржана.
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу