Шта су изгубиле Русија и Украјина због прекида сарадње у космосу?

После распада Совјетског Савеза ракетно-космичка предузећа у Украјини била су у знатној мери окренута сарадњи са Русијом. Наруџбине из Русије су још увек актуелне када се ради о Међународној космичкој станици и испорукама опреме за цивилне космичке програме. Међутим, многи други пројекти су доведени у питање. Током 2014. године украјинска предузећа нису добила ниједну наруџбину од Русије за испоруку ракета-носача или свемирских бродова.

„Морско лансирање”

„Поморски старт” (рус. _serbianBeginIgnore_ Морской старт_serbianEndIgnore_, ен. Sea Launch) је једини космодром на свету који се налази на води. Пројекат је предвиђао лансирање средње класе свемирских бродова помоћу украјинске ракете-носача са лансирне платформе „Odyssey”, направљене од некадашње јапанске нафтне платформе.

У пројекту су учествовале компанија „Boeing”, руска корпорација „Енергија”, украјински пројектни биро „Јужно” и украјинска фабрика „Јужмаш”, као и норвешка компанија за бродоградњу „Aker Solutions”.

Учешће Украјине сводило се на производњу прва два степена ракете „Зенит-3SL”, с тим што се 70% ракете израђује од руских делова. Међутим, 22. јуна 2009. године међународни конзорцијум је прогласио банкрот и 1. априла 2010. компанија „Boeing” је руковођење пројектом препустила корпорацији „Енергија”, а 24. децембра Русија је саопштила да у оквиру пројекта „Поморски старт” не може да настави сарадњу са Украјином и најавила могућност сарадње са Бразилом. Али та сарадња није била дуговечна – Бразил је у априлу 2015. године саопштио да се повлачи из пројекта.

„Копнени старт”

Пројекат „Копнени старт” максимално користи резултате „Поморског старта” и предвиђа коришћење ракета „Зенит-3SLБ” и „Зенит-3SLБФ” за лансирање летелица са космодрома Бајконур.

Сва лансирања ракета „Зенит” у оквиру пројекта „Копнени старт”, а било их је девет, успешно су реализована од 28. априла 2008. до 1. септембра 2013. године. Претпостављало се да ће ове ракете постепено заменити „Протон-М” на космодрому Бајконур, јер су јефтиније и еколошки чистије.

Украјинска страна не искључује могућност да ће пројекти „Поморски старт” и „Копнени старт” бити обновљени у оквиру програма „Ваздушни старт”, у којем је планирано да се ракете „Зенит” лансирају са најмоћнијег транспортног авиона Антонов Ан-225 „Мрија”.

„Рокот”

Руски Центар „Хруничев” производи конверзионе (тј. војне и цивилне) тростепене ракете-носаче лаке класе „Рокот”, које до ниских орбита око Земље могу да превезу до две тоне терета.  Украјинска компанија  „Хартрон” за њих производи системе за управљање.

Главни купац ракета „Рокот” било је Министарство одбране Русије. Њихова главна предност је ниска цена (око 20 милиона долара, укључујући производњу и лансирање). Међутим, руска војска ће од њих морати да одустане, будући да је Украјина ограничила испоруке технологије двоструке (цивилне и војне) намене Русији.

Украјински ЦУП

После сједињења Крима са Русијом Украјина је изгубила приступ Националном центру за управљање космичким средствима и њихово испитивање у насељу Витино код Јевпаторије (украјински пандан руском Центру за управљање летовима - ЦУП). Тамо се налазио пункт за управљање научним космичким летелицама класе „Сич”, као и систем за управљање првим украјинским телекомуникационим сателитом „Лабуд”, који још није лансиран.

Русија није предала Украјини опрему Националног центра за управљање космичким средствима и њихово испитивање. Овај центар је данас у саставу Главног космичког центра за тестирање „Титов” под командом снага ваздушно-космичке одбране Русије. Украјина је управљање летелицом „Лабуд”  предала кијевском предузећу „Укркосмос”, на чијој територији треба да буде створен нови командни пункт. До тада Украјина планира да сателитом „Лабуд” управља помоћу изнајмљене станице у Италији. Сада Украјина планира да у Хмељницкој области оснује сопствени систем за управљање сателитима.

Росијскаја газета. Сва права задржана.