Помоћу „борбених кртица” Хрушчов планирао да дигне Америку у ваздух

Фотографија: АП

Фотографија: АП

Идеја о стварању машине која би као кртица могла да рије подземне ходнике и да продире у дубину планете голицала је машту љубитељима научне фантастике, али је интересовала и озбиљне научнике и конструкторе.

у Совјетском Савезу се тајно радило на пројектима „борбених кртица” које могу да уништавају непријатељске подземне комуникације и дубоко укопане и добро заштићене командне пунктове, да дижу у ваздух арсенале оружја скривене дубоко у стенама, да неприметно продиру далеко у позадину фронта и тамо излазе напоље и искрцавају десант где нико то не очекује. Почетком 20. века такви подземни самоходни апарати третирани су као супер-оружје.

Стварање „борбене кртице” било је у већој тајности него израда совјетске атомске бомбе. Зато су и подаци о тој теми врло оскудни. Познато је да је Хрушчов свесрдно подржавао овај пројекат.

Сматра се да је први пројекат борбеног подземног самоходног апарата разрадио наш човек, Московљанин Петар Расказов, још 1904. године. Његови цртежи су нестали почетком Првог светског рата, а касније су се појавили у Немачкој. Совјетски Савез се почетком 1930-их вратио овој идеји. Стварањем „борбене кртице” бавио се инжењер Требељев. Он је намеравао да конструише машину која стварно личи на кртицу. Успео је чак да направи и тестира пробни примерак, али на томе се све и завршило.

Стварање „борбене кртице” било је у већој тајности него израда совјетске атомске бомбе. Зато су и подаци о тој теми врло оскудни. Познато је да је Хрушчов свесрдно подржавао овај пројекат.

Леонид Кулешов

Такође је познато да је у Украјини била саграђена тајна фабрика за израду подземних самоходних апарата, а 1964. године је направљен први совјетски подземни самоходни апарат на нуклеарни погон, који је добио назив „Борбена кртица”. О „кртици” је остало сачувано мало података. Имала је издужени цилиндрични труп од титанијума са заоштреним носом и моћном бушилицом. Према различитим подацима, била је широка од 3 до скоро 4 метра и дуга 25-30 метара. Под земљом се кретала брзином од 7-15 км/ч.

Постоје подаци да је у стварању овог апарата учествовао и академик Сахаров. За ту прилику је разрађена оригинална технологија дробљења земљишта и оригинални погонски систем. Око трупа „кртице” је стварана кавитација (ваздушни јастук) која је смањивала силу трења и омогућавала апарату да пробија чак и гранит и базалт.

Посада „Борбене кртице” имала је пет чланова. Поред тога, машина је могла да превози још 15 припадника десантних јединица и око једне тоне терета (експлозива или наоружања). Циљ таквих борбених машина био је да уништавају утврђене објекте, подземне бункере, командне пунктове и укопане ракетне силосе. Поред тога, „Борбене кртице” су се спремале и за извршавање посебне мисије.

Према идеји војног врха СССР-а, у случају заоштравања односа са САД ове справе су могле бити искоришћене за подземни напад на Америку. Било је планирано да се „Борбене кртице” уз помоћ подморница доставе у приобалне воде сеизмички нестабилне Калифорније, да затим кроз земљу продру на територију САД и поставе подземне нуклеарне мине у подручјима где су се налазили амерички стратешки објекти. Ако би атомске мине биле активиране, то би у региону изазвало веома моћне земљотресе и цунамије који би се могли приказати као обична природна катаклизма.

Према појединим подацима, тестирања совјетске нуклеарне „Борбене кртице” извођена су на различитим врстама земљишта: у Подмосковљу, у Ростовској области и на Уралу. Сведоци су највише били фасцинирани могућностима које је ова справа показала у планинама Урала, где је „кртица” са лакоћом „гризла” тврде стене и уништавала подземни циљ. Међутим, поновљено тестирање у уралским планинама завршило се трагедијом – машина је из непознатог разлога експлодирала, а сви чланови посаде су изгинули. После тога је пројекат затворен.

На основу материјала Росијске газете

http://www.rg.ru/2015/03/21/subterrina-site.html

http://rg.ru/2015/06/04/krot.html

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском