Откриће руских научника: дивљи кенгури су „леворуки”

Фотографија: Андреј Гиљев

Фотографија: Андреј Гиљев

Научници из Санкт Петербурга су доказали да су дивљи кенгури углавном „леворуки”. Ово истраживање би могло да допринесе проучавању еволуције људског мозга и разумевању природе неких психонеуролошких поремећаја. Доцент Санктпетербуршког државног универзитета објаснио је за „Руску реч” како је дошло до овог открића.

Испоставило се да су дивљи кенгури у 90% случајева „леворуки”. Резултати истраживања леворукости/деснорукости код торбара, које су у Аустралији спровели научници Санктпетербуршког државног универзитета (СПбГУ) под покровитељством америчког Друшва националне географије (National Geographic Society) и Руског научног фонда (РНФ), објављени су 18. јуна у часопису Current Biology.

Теренско истраживање на коме се темељи публикација трајало је неколико месеци током 2012. и 2013. године и спроведено је на острву Тасманија и у централном делу аустралијског континента.

Према речима Јегора Малашичева, доцента на Катедри за зоологију кичмењака Биолошког факултета СПбГУ и руководиоца овог истраживања, научници су проучили по четири-пет типова активности код различитих врста торбара који се крећу како на две, тако и на четири ноге.

„Посматрали смо природно понашање животиња које не представља никакву аномалију или стечену особину. На пример, како чисте нос или се чешу, како беру лишће или приносе храну устима, како се ослањају на једну од предњих ногу. Код торбара који се крећу на четири ноге такође смо бележили којом шапом сакупљају материјал за грађење склоништа”, каже Јегор Малашичев.

Све је почело од жаба

Истраживање леворукости/деснорукости у Санкт Петербургу почело је пре шест година од истраживања жаба. Научници су приметили да различите врсте жаба користе различите ноге за различите активности.

„Испоставило се да је асиметрија готово неприметна када жабе скачу (на пример, обичне зелене жабе – Руска реч). Међутим, када ходају, оне истурају једну ногу испред друге, и у 70% случајева се уочава асиметрија, тј. ситуација када нешто раде само једном ногом. На пример, обична крастача истура десну, а зелена жаба леву ногу”.

Научници првобитно нису планирали да проучавају торбаре, јер су претпоставили да је асиметрија код њих незнатна, али проучавање мочварних валабија и домаћих опосума у заточеништву показало је да је ова претпоставка погрешна.  

„Када се усправе на задње ноге валабији чешће користе један од предњих екстремитета. Ако стоје на четири ноге, онда асиметрија нестаје”, изјавио је Малашичев за Руску реч. То је послужило као повод за истраживање леворукости/деснорукости код двоногих торбара у Аустралији.

Резултати истраживања

Научници су током теренских истраживања у Аустралији открили да су кенгури већином леворуки, као што су људи већином десноруки. Према речима Јегора Малашичева, то је озбиљан аргумент који потврђује претпоставку да је асиметрија мозга код кенгура веома слична асиметрији мозга код човека. Посебно изражену леворукост показују сиви и црвени кенгур. Тако се уочава веза између леворукости/деснорукости и кретања на две ноге. Што се нека врста више креће на две ноге, код ње је израженији степен леворукости/деснорукости, само што код човека доминира десна, док код кенгура преовладава лева страна.  

Научници СПбГУ су такође доказали да мочварни валабији користе леви предњи екстремитет за вршење активности за које је потребна прецизна координација, док десни користе за веће физичке напоре.

Још један важан резултат истраживања је закључак да се деснорукост/леворукост појављује већ код младунчади кенгура.

„Утврдили смо да чак и младунчад асиметрично користи предње екстремитете: мали кенгур вири из мајчине торбе и левом предњом шапом бере траву”, објаснио је Јегор Малашичев. „То сведочи о урођеној природи леворукости/деснорукости. Раније је ова појава била уочена само код човека.”

Малашичев очекује да ће ова открића подстаћи биологе да пажљивије проуче мозак торбара који се по својој грађи битно разликује од мозга плаценталних сисара (код којих се ембрион развија унутар тела мајке, у плаценти – Руска реч). 

Истраживачи СПбГУ сматрају да ће оваква истраживања у будућности допринети бољем разумевању природе неких психонеуролошких поремећаја, као што су шизофренија и аутизам. Ови поремећаји су повезани са асиметријом мозга, која је, опет, повезана са чињеницом да човек радије користи једну руку од друге.

Росијскаја газета. Сва права задржана.